Veče u znaku nobelovca u UK Parobrod

O umetnosti sećanja neuhvatljivih ljudskih sudbina iz perioda nacističke okupacije Francuske, temama identiteta i krivice “Marsela Prusta našeg vremena”, kako je nedavno Modianoa okarakterisala Švedska akademija, govoriće Mirjana Ouaknine, književni prevodilac iz Pariza, zaslužna za prevod pet njegovih romana i Gojko Božović, kritičar i pisac.

Modiano je rođen 1945. godine u Parizu, u kome živi i radi, daleko od očiju javnosti. Otac mu potiče iz porodice italijanskih Jevreja, a majka mu je bila glumica, poreklom iz Belgije. Modiano je oduvek tvrdio da je vrlo zanimljiva činjenica da je rođen odmah posle okupacije: "Čudno, sumračno vreme. A moji roditelji se upoznaju baš tada, među svim tim ljudima na koje i sami nalikuju. Dva zalutala, luda leptira usred obnevidelog grada".

Posle najave da je 107. po redu dobitnik najvišeg prizanja za književnost, francuska štampa je izmedju ostalog, objavila dosta tekstova sa temama iz njegovog porodičnog života. Pasionirani kolekcinar adresara i registara iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, poslednju od ukupno dvadeset osam knjiga, naslovio je “Zato da se ne izgubiš u kraju” ali kaže da možda zapravo uvek piše jednu istu knjigu. Na srpskom jeziku objavljeni su mu noviji romani “Dora Bruder”, “Te neznanke”, “Mala princeza, “Rodoslov”, “U kafeu izgubljene mladosti” ( Stubovi kulture) a u Nolitu još 1989. godine, "Izgubljeni kraj” u prevodu Dane Milošević.

Pre Nobelovog priznanja, Modiano je dobio i mnoge druge prestižne nagrade : Veliku nagradu za roman Francuske akademije, Gonkurovu nagradu 1978. godine za delo "Ulica mračnih dućana" kao i Evropsku nagradu za književnost 2012.

“U životu, koji nam se ponekad čini kao nepregledni brisani prostor bez putokaza, među tim linijama nedogleda i izgubljenim vidicima, voleli bismo da nađemo neki orjentir, da se upišemo u katastar, da više nemamo utisak plovidbe bez kormilara”( “U kafeu izgubljene mladosti”, 2010, Dans le café de la jeunesse perdue, Gallimard, 2007)