„Prosveta“ drugi put ide na prodaju

Hoće li se za staru damu naći neki novi (pošteni!) prosci, ostaje mučna zagonetka, ne samo za 22 zaposlenih, već i za pisce i kulturnu javnost uopšte, istražuju Novosti.

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za privatizaciju 502 preduzeća, među kojima je i „Prosveta“. Svi potencijalni kupci trebalo bi da dostave pisma o zainteresovanosti za učešće u ovom postupku, a rok je 15. septembar.

Šta nekada najveća izdavačka kuća na Balkanu danas nudi? Od imovine, koja po pravilu najviše zanima buduće gazde malo je ostalo: kultna knjižara „Geca Kon“ (koja je u međuvremenu proglašena za kulturno dobro, ali to važi samo do maja sledeće godine), još dve knjižare, na Vračaru i na Kopaoniku, i skladište kod Pančevačkog mosta. Na papiru u vlasništvu imaju i 247 kvadrata na prostoru gde je pozorište „Boško Buha“, ali se spor oko toga vodi već dve decenije i još mu se ne nazire kraj. Sve ostalo što je ranijih godina posedovala „Prosveta“ munjevito i beskrupulozno (ras)prodato je 2009. godine kada je novi gazda postao Dejan Pantović, koji je pride i otpustio najveći broj zaposlenih. Posle štrajka koji je trajao punih godinu dana i pritiska javnosti naopaka prodaja, kojoj je kumovao i bivši višegodišnji ministar, poništena je, odlukom Vlade kuća je dobila status preduzeća u restrukturiranju i zatim se našla na famoznom spisku od 24 sporne privatizacije. Sada firmom rukovodi tročlani Odbor direktora, a od februara ove godine izvršni direktor je Dragan Milenković, koji u razgovoru, za „Novosti“, kaže:

- Mnogi se s razlogom pitaju ko je odgovoran za katastrofalnu privatizaciju u kojoj je kuća bukvalno očerupana. Kod nadležnih nisam uspeo da saznam da li se uopšte nešto radi na ovoj slučaju i hoće li biti obelodanjena imena krivaca. Tražili smo da se barem razreši spor sa pozorištem, tako što bismo dobili neki drugi prostor, ali smo ostali bez odgovora.

Podsećajući da su se u „Prosveti“ od početka okupljala najznačajnija književna imena, i da je Ivo Andrić samo tri meseca posle osnivanja doneo na objavljivanje rukopis tri slavna romana „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“, Milenković ističe:

- Za proteklih sedam decenija „Prosveta“ je objavila više od 10.000 knjiga i publikacija, enciklopedija, rečnika, priručnika, sabranih dela. Sa izdavačkim opusom čuvenog knjižara Gece Kona, čiju tradiciju baštinimo, broj izdatih naslova bliži se brojci od 20.000. I to je ono što je najveće bogatstvo ove kuće, a ne mrtvi kvadrati. Uostalom, mi već mesecima i izmirujemo poreze, komunalna i druga davanja, kao i plate, i da nije dugova koji su godinama nagomilavani, mi bismo danas bili zdrava firma koja može da živi od svog rada.

Smatrajući da je pogrešno što se „Prosveta“ tretira isključivo kao privredno preduzeće i na nju gleda isključivo kao na privredni subjekt, a zapostavlja njena dugogodišnja kulturna misija, sagovornik Novosti kaže: - Moj predlog je da se „Prosveta“ izuzme iz ovog paketa na dva načina: ili da se proglasi kulturnim dobrom, ili da se donese poseban zakon kojim bi bila zaštićena, kao što je to učinjeno u slučaju Srpske književne zadruge. Prenebregava se, takođe, da je naše bogatstvo i u autorskim pravima koje imamo za ogroman broj knjiga od kapitalnog značaja, kao što su, recimo, dela iz čuvene biblioteke „Veliki romani“. Tu je i naša antikvarnica koja ima dragocene stare knjige i gaji retke stručnjake za očuvanje literarnog nacionalnog blaga. Dakle, „Prosveta“ po mnogo čemu zaslužuje da opstane.

A, hoće li - videćemo. Ukoliko „prosci“ izostanu, odnosno niko se ne javi na oglas, kuća će se ugasiti i podeliti sudbinu BIGZ-a, „Nolita“ i „Rada“, koji kao da i nisu postojali. .