Izdavači: Za Sajam knjiga, a ne diskont

Takođe, UPIS smatraju da briga organizatora treba da bude posvećena sajamskim programima koji afirmišu autore i izdanja od kulturnog i obrazovnog značaja, kao i aktivnostima koje služe unapređenju izdavaštva, bibliotekarstva i informacione pismenosti, prenosi portal SEEcult.

Odbacujući kao neprihvatljive izmene izlagačkih kriterijuma svega četiri meseca pre početka Sajma, UPIS je naveo u saopštenju da bi njihove posledice bile višestruko loše ne samo u programskom, već i u organizaciono-ekonomskom smislu.

-- Pročitajte i 59. Sajam knjiga donosi nova pravila --

“Očekujemo od Sekretrijata za kulturu kao i Odbora Sajma knjiga da podrži na svaki način raznolikost i kvalitetnu produkciju izdavača koji se sada u javnom saobraćanju obeležavaju ‘'malim’' i prepoznaju kao žrtve brojeva i populističke površnosti. Sa stanovišta javnog interesa, adekvatnija i poželјnija podela izdavača (kao i svih drugih aktera u kulturi), trebalo bi da bude na značajne i beznačajne”, saopštio je UPIS.

Umesto da “podstiče borbe pojedinih novopridošlih izlagača ‘za teritoriju i tezgu’”, UPIS očekuje od Odbora Sajma knjiga da organizaciona zalaganja usmeri ka većoj međunarodnoj atraktivnosti i razvoju konceptualne i programske autentičnosti te manifestacije.

“Ambijent sa više domaćih i stranih gostiju, više kvalitetnih susreta i razgovora, ideja i saradnje zdraviji je i kreativniji od diskontne prodaje najvećeg otvorenog magacina knjiga i lјudi”, naveo je UPIS, koji je 9. jula u Salonu “Geca Kon” organizovao raspravu o uslovima učešća izdavača na predstojećem, 59. Sajmu knjiga, a među učesnicima su bili i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavlјević, predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, direktor Prosvete Dragan Milenković i Arhipelaga Gojko Božović, član UO UPIS.

Između ostalog, UPIS je postavio pitanje da li je važniji broj ili kvalitet knjiga objavlјenih između dva sajma, da li je za zastupnike javnog interesa (gradskog sekretara za kulturu i predsednika Odbora sajama knjiga) značajnija “tržišna prepoznatlјivost” ili izdavaštvo kao deo kulture, da li predloženi kriterijumi afirmišu kapitalno izdavaštvo ili promovišu komercijalizaciju izdavaštva, te da li se posredstvom predloženih kriterijuma može predstaviti raznolikost savremene izdavačke scene u Srbiji i stvoriti naklonost i interesovanje stranih izdavača za naše stvaralaštvo?

Na osnovu analize rasprave, u kojoj su učestvovali izdavači i novinari, UPIS je konstatovao da je javni interes jedini način na osnovu kojeg se mogu oblikovati kriterijumi za učešće izdavača na Sajmu knjiga.

“Budući da je osnivač Sajma knjiga Grad Beograd i da je Sajam knjiga prepoznatlјiv nacionalni kulturni i turistički potencijal, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Odbor Sajma knjiga dužni su da uspostavlјaju, zastupaju i sprovode kriterijume i procedure koje podstiču i štite zajedničko dobro i javni interes”, poručio je UPIS u saopštenju koje je potpisao predsednik UO Zoran Hamović.

UPIS je, između ostalog, predložio da se u kriterijume unese zahtev izdavačima da ne proizvode i ne prodaju na svojim štandovima plagijate i piratska izdanja. Takođe, zatraženo je da se istakne zahtev za obavezno korišćenje fiskalne kase na štandovima. Predloženo je da na narednim sastancima Odbora Sajma knjiga prisustvuje i predstavnik UPIS-a koji ne mora imati pravo glasa, ali može predlozima ili pitanjima konstruktivno učestvovati u radu.