“Bila je svetlost srpske književnosti”

Akademik Predrag Palavestra koji je zajedno sa Velmar Janković bio član Odeljenja za jezik i književnost SANU, rekao je da je Svetlana Velmar Janković u srpskoj književnosti novog vremena napisala nekoliko romana koji su izuzetno važni za razumevanje sudbine srpske građanske klase.

Pored toga, rekao je on Tanjugu, ona je radila na srpskoj književnoj kritici i tu je ostvarila nešto što do sada nije postojalo, a to je odnos prema delu o kome piše i uspostavljanje dijaloga sa tim delom.

"To su značajne vrednosti koje treba istaći u ovom času", zaključio je on.

Pesnik Ljubomir Simović, koji je bio zamenik sekretara Odeljenja za jezik i književnost SANU, rekao je da su široj čitalačkoj publici više poznate prozne knjige Svetlane Velmar Janković - Dorćol, Lagum, Bezdno kao i Kapija Beograda koja se, kako je rekao, na neki način može čitati kao njeno zaveštanje.

"Ja bih u ovom trenutku skrenuo pažnju i na njene tri esejističke knjige - Savremenici, Ukletnici i Srodnici - u kojima ona govori o delima pisaca na kojima se zanivaju naša moderna literatura i naš identitet. Tim piscima pripada i Svetlana Velmar Janković sa svojim ozbiljnim i izuzetno kompaktnim delom", rekao je Simović

"U naše vreme, kada su svi sistemi vrednosti dovedeni u pitanje i kada je naš jezik izložen kvarenju, njene knjige čuvaju i taj sistem i taj jezik", zaključio je on.

"Umrla je jedna divna dama koja je sa velikom otmenošću izdržavala razne nedaće u životu hrabro, dostojanstveno, bez buke i bez ikakve razmetljivosti", rekla je Tanjugu Vida Ognjenović i dodala da je "umrla je književnica značajnog književnog dela kojim je obezbedila lepo mesto u našoj literaturi".

"Otišla nam je uz to i jedna veoma lepa žena, delikatnog nastupa, prijateljski nastrojena prema ljudima - ne samo prema prijateljima već i prema poznanicima, odana pravdi istini i lepoti književnosti", zaključila je predsednica Srpskog PEN-a.

Pisac, istoričar, izdavač Predrag Marković rekao je da je Svetlana Velmar Janković bila istinska svetlost srpske knjizevnosti.

"Život i ljudi su joj decenijama postavljali neverovatne prepreke, ali ih je onako krhkog tela, zahvaljujući upornosti i znanju, toliko lako prelazila da su je svi doživljavali kao moćnu i jaku ženu", rekao je on.

"Imao sam sreću da budem urednik svih knjiga Svetlane Velmar Janković i svaka od tih knjiga je bila i biće svetiljka za one koji, jer ne znaju prošlost, drhte nad budućnošću", rekao je Marković.

Vlasnik i urednik "Arhipelaga" Gojko Božović rekao je da je Svetlana Velmar Janković bila beogradski pisac i pisac Beograda koji se interesovao za gotovo svaki važni detalj moderne istorije tog grada, koji je u njenim pričama i romanima postao oživljen i živ kako kakav književni junak.

"I u njenom životu i u njenoj književnosti, uprkos teškim izazovima sa kojima se suočavala i o kojima je malo i retko govorila, postoji neprestana humanistička vedrina i možda je to potrebno reći upravo danas kada nam se čini da nikakve vedrine nema - da je Svetlana Velmar Janković u svom životu i svojoj književnosti oblikovala dragoceno iskustvo vedrine u susretu sa nemerljivim silama istorije, politike i ideologije 19. i 20. veka", rekao je Božović.