100 godina časopisa “Južnoslovenski filolog”

Prisutnima se na početku obratio upravnik Biblioteke SANU, urednik Tribine i dopisni član Miro Vuksanović, koji je u svojoj besedi "Od jednog broja do jednog primerka" podestio ko je bio Zaharije Stefanović, kasnije Orfelin, da je bio filolog, leksikograf, botaničar.

On je napomenuo i da je Zaharije Orfelin urednik prvog broja prvog srpskog i južnoslovenskog časopisa "Slaveno-serbskog magazina", štampanog u Veneciji 1768. godine.

"On je pozvao na saradnju. Nisu ga ni čuli ni razumeli. Njegov časopis je jedinac. Sav je u prvom broju", istakao je Vuksanović, dodajući da je "tako među nas došao prvi južnoslovenski časopis".

On je takođe rekao da je nekadašnji predsednik SANU, profesor, filolog i rektor Beogradskog univerziteta Aleksandar Belić uz podršku filologa Ljubomira Stojanovića, pre 100 godina, u Beogradu 1913. godine pokrenuo "Južnoslovenski filolog".

"Znamo dakle kako je Orfelinov poduhvat zastao na prvom koraku, u prvoj godini, u jednom jedinom časopisnom broju. Možda ćemo čuti da se ''Južnoslovenski filolog'' našao u nevoljama, sada, u stotoj godini od pokretanja. Možda smo nemaštinom primorani da naučne časopise objavljujemo u jednom jedinom primerku", zaključio je on.

Sadašnji glavni urednik časopisa akademik Predrag Piper istakao je da je u istoriji srpske i slovenske slavističke periodike časopis "Južnoslovenski filolog" "imao i ima posebno mesto i po svojoj koncepciji i po značaju radova koji se na njegovim stranicama objavljuju, i po uticaju na razvoj naučne misli, a i po dugom periodu izlaženja".

On je primetio da je "malo časopisa u svetu slavističke periodike koje odlikuje takva dugovečnost".

Piper je istakao da je "Južnoslovenski filolog" od svoje prve knjige do danas bio i ostao otvoren za širi krug pitanja.

"On nije bio strogo predmetno omeđen, ali je od svojih početaka u središtu imao uporedno-istorijsku i dijalektološku problematiku, kao i pitanja proučavanja srpskog jezika u dijahroniji i sinhroniji, ne isključujući ni istraživanja iz drugih oblasti slovenske filologije, na primer istorije književnsoti i versifikacije", rekao je on.

"U periodu od 100 godina objavljeno je 69 knjiga ''Južnoslovenskog filologa'' (neke knjige su objavljene i dve sveske). Iako je redovnost izlaženja bila u celini dosta visoka, ratne godine su, u vreme Balkanskih ratova, te Prvog i Drugog svetskog rata, iznudile prekide u njegovom izlaženju", rekao je Piper.

On je istakao da je "Južnoslovenski filolog" od svog nastajanja imao centralno mesto u srpskoj lingvističkoj periodici zahvaljujući visokom kvalitetu radova koji su u njemu objavljivani, a istovremeno i visokoj merodavnosti njihovih autora poput Henrika Barića, France Bezlaja, Radosava Boškovića, Milana Budimira, Anre Vajana, Jovana Vukovića...

"Sadašnji uređivački odbor ovog časopisa nastoji da zadrži takav njegov renome i sličan sastav saradnika o čemu svedoče i imena više slavista čiji se prilozi objavljuju u 69. knjizi", rekao je Piper.

U 69. knjizi, prema rečima glavnog urednika, objavljuju se 23 studije i rasprave i 11 naučnih kritika, 1 hronika i 1 bibliografija. Od 36 radova u ovoj knjizi 13 radova objavljuju autori iz inostranstva, petoro akademika.

Sadašnji uređivački odbor čine - Jasna Vlajić-Popović, Darinka Gortan Premk, Rajna Dragićević (sekretar), Najda Ivanova, Aleksandar Loma, Alina Maslova, Sofija Miloradović, Miroslav Nikolić, Predrag Piper (gl. urednik), Slobodan Remetić, Andrej Soboljev, Živojin Stanojčić, Sreto Tanasić, Zuzana Topolinjska, Viktor Fridman.

"Južnoslovenski filolog" danas zajednički izdaju SANU i Institut za srpski jezik SANU kao izvršni izdavač.

Prof. dr Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU istakao je da kada se "neko delo duhovne prirode održi 100 godina onda se mora priznati da je stvoreno na dobrim temeljima", dodajući da su za dugovečnost časopisa "Južnoslovenski filolog" zaduženi njegovi pokretači Ljubomir Stojanović i Aleksandar Belić.

Tanasić je ocenio da je taj časopis "među najstarijim i najuglednijim u svetu i da je nemerljiv njegov doprinos u razvoju nauke".

Časopis je, prema njegovim rečima, prozor našim naučnicima šta se u svetu dešava na polju lingvistike i slavistike i svetskim slavistima šta se na istim poljima dešava kod nas".