Gatalici uručena NiN-ova nagrada

U Skupštini grada Beograda 21. januara je na svečanoj ceremoniji uručena NIN-ova nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku koj je objavljen 2012. godine, piscu Aleksandru Gatalici za roman "Veliki rat" u izdanju ''Mono i Manjane'' (Vulkan izdavaštvo).

Izvor: Tanjug
Foto: FoNet
Foto: FoNet

Gatalici je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spajić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručio direktor kompanije "Denjub fuds grup", koja je ovogodišnji sponzor, Slobodan Petrović.

Gatalica je obraćajući se prisutnima rekao da je po njegovom mišljenju ''NIN-ova nagrada jedina nagrada koja je ulaznica za Hol slavnih srpskih pisaca''.

''Ta ulaznica za Hol slavnih je papirna, uđete u Hol slavnih, i u zlatnim nišama zateknete Andrića, Pekića, Kiša, a samo od vas zavisi da li ćete tu papirnu ulaznicu i pozlatiti'', istakao je Gatalica, dodajući da je NIN-ova nagrada u svojoj dugodecenijskoj istoriji imala uspona i padova, ali da je imala mnogo više pogodaka nego promošaja.

''Šta su zapravo pogoci, po mom sudu to je uspeo pokušaj da se ta papirna ulaznica pozlati. To možete da učinite jedino ako čitavim svojim delom - onim knjigama koje ste napisali pre NIN-ove nagrade i onima koje ćete napisati posle stekli pravo da se u Holu slavnih srpskih pisaca zadržite'', poručio je on.

Foto: FoNet
Foto: FoNet

Gatalica je rekao da je povod za pisanje njegovog romana ''Veliki rat'' bio taj što se 2014. godine obeležava 100-ogodišnjica Prvog svetskog rata, a da je glavni razlog tome bio to što je želeo da napiše roman o smrti jedne epohe.

''Želeo sam da napišem roman o smrti jedne divne epohe, koja se zvala bel epok, ta epoha je odista bila divna - u njoj je došlo do potpunog zaokruženja građanskog duha, građanskih prava i sloboda, a iz toga je proistekla velika umetnost, nauka...'', ispričao je Gatalica.

On je objasnio da se jedna takva epoha razbila u jednom danu u najstrašniji sukob koji je čovečanstvo do tada videlo.

''Taj rat je bio strašan, rat koji je nemilice trošio ljudske živote, nemilice kako nikad do tada u civilizovanoj istoriji nije bilo zamislivo, to je bio izazov za pisca i to je bila pokretačka snaga koja me je terala da napišem najkomplikovaniji i najteži roman do sada'', rekao je Gatalica.

Foto: FoNet
Foto: FoNet

Jedan od članova žirija koji su glasali za Gatalicin roman Mileta Aćimović Ivkov pročitao je obrazloženje zašto je on glasao za roman ''Veliki rat'' rekavši da taj roman čitaoca ''suočava sa dramom ratne epohe, pošasti i civilizacijskog sloma koji su početkom minulog veka kataklizmično zahvatili Evropu i svet''.

'Isto tako ga suočava i sa dramom jednog samosvesnog stvaralačkog nastojanja da se tom drastičom slomu kroz obilje upečatljivih slika patnji i stradanja oživljenih likova i fantastičkih projekcija, da jedan duboko lični misaoni i nepretenciozni humanistički pečat'', rekao je Aćimović Ivkov dodajući da književnost ne živi od dobra nego od zla u svetu i da je ona u stalnom naporu da tumači i preuredjuje svet.

On je ocenio da je Gatlica, odlučujući se da u svom romanu za glavnog junaka izabere Veliki rat, uspeo da u epskom rasponu izgradi uverljivu priču koja polazeći od dokumentarne osnove svoja ishodišta i smisaona uporišta nalazi u prostorima čiste fikcije.

Foto. FoNet
Foto. FoNet

Glumac Tihomir Stanić je mnogobrojnim gostima pročitao odlomke iz romana ''Veliki rat''.

Roman "Veliki rat", NiN-ov žiri kritike odabrao je većinom od tri prema dva glasa. Za njega su glasali Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, dok su za roman Lasla Blaškovića ''Posmrtna maska'' glasali Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

U konkurenciji za prestižno priznanje bila su 164 romana, a u najuži izbor, pored Gatalice, uvršćeno je pet: "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike", "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ, roman Katarine Brajović "Štampar i Veronika" (Oktoih i Štampar Makarije), "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić (Rende) i delo Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" (Arhipelag).

NIN-ova nagrada za roman godine dodeljuje se od 1954. godine, a njen prvi dobitnik je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Nagrada je prošle godine dodeljena Slobodanu Tišmi za roman "Bernardijeva soba".

Knjige/Stripovi

Književni festival Krokodil 12. i 13. juna

Novo izdanje književnog festivala Krokodil pod nazivom “Centers of Periphery” (Središta periferije) odvija se u petak i subotu 12. i 13. juna na već dobro poznatom prostoru otvorenog amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Botićevoj 6 na Dedinju.

Knjige/Stripovi četvrtak 21.05. 14:39 Komentara: 0

VICE: Stripovi na srpskom ili na hrvatskom?

Odrastao sam okružen stripovima. Preko stripova sam naučio čitati, a i crtati. Jedan od prvih crteža kojeg se sjećam bio je motiv sa naslovne stranice Martija Misterije, epizoda 'Osveta božanstva Ra': njegov neprijatelj Sergej Orlov dizao je lijevu šaku u zrak, te vitlao sa mehaničkom desnom rukom na koju je bio nataknut laser.

Knjige/Stripovi subota 16.05. 15:10 Komentara: 12

Lagunin književni klub: Edvard Raderfurd- „Ruska“

Lagunin književni klub i Delfi Café u SKC-u iz meseca u mesec postaju mesto okupljanja ljubitelja lepe književnosti i čitalaca željnih razgovora o knjigama koje vole. Posle Mo Jena i Žozea Saramaga, u petak 8. maja od 18 sati, Lagunin književni klub predstaviće britanskog pisca Edvarda Raderfurda i njegov roman „Ruska“.

Knjige/Stripovi četvrtak 7.05. 10:05 Komentara: 2
strana 1 od 476 idi na stranu