Knjiga o baroku za jubilej FLU

Veoma dobro posećena promocija u Svečanoj sali FDU organizovana je u okviru pratećeg programa izložbe radova svih dosadašnjih profesora (123) kojom FDU obeležava, tokom decembra, 75. godina rada.

O knjizi, koju je "Klio" objavio za protekli Beogradski sajam knjiga govoirli su izdavač Zoran Hamović i dvojica profesora FDU Mileta Prodanović i Nikola Šuica kao i autorka koja je vanredni profesor istorije umetnosti na istom fakultetu.

Prodanović koji predaje slikarstvo na FDU a afirmisao se i kao književnik istakao je da se autorka, koja je diplomirala istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu, a zatim doktorirala na Universiti koledžu u Londonu, već duži niz godina bavi istraživanjima baroka, pre svega pitanjem vremena i prolaznosti u periodu od 16. do 18. veka

Prema njegovim rečima, dr Todorović je uspešno sagledala ova dva fenomena karakteristična za vreme baroka kada su ljudi bili razapeti između večnosti i prolaznosti ali je istovremeno povezala umetnost baroka na velikom prostoru od Latinske Amerike do Moskve sa srpskim barokom u kome su se ukrštali uticaji Zapadne Evrope i pravoslavnog Istoka.

Odgovarajući na hipotetično pitanje; kome je knjiga namenjena, Prodanović je kazao da je ona zanimljivo štivo za sve radoznale i obrazovane čitaoce i izrazio je nadu da takih u Beogadu ima barem 1000 koliki je njen prvi tiraž.

Autorkin kolega, Šuica, je dao kratak pregled pet poglavlja knjige sa podnaslovom "koncept vremena i prolaznosti u kulturi baroknog doba" pokazavši da je ona posebno obradila: odnos vremena i prolaznosti, vremena i prirode, promenljivosti i zakrivljenosti vremena, mesto vremena u prostoru (vreme i pokret u baroknoj umetnosti) i doživljaje vanvremenog.

On je predložio čitaocima da posmatraju svako poglavlje kao posebni esej koji može da se čita bez obaveznog redosleda i opisao ju je kao " barokno, elipsoidno delo".

Za Hamovića je ovo nesvakidašnja, filigranski građena knjiga sa poetičnim naslovom ali u kome je sažeto njeno poimanje toga vremena koje po mnogim elementima korespondira ovom našem. Za njega je veoma važan faktor da se odluči da je bio taj da na fini način govori svetu o nama stavljajući srpski barok u širi evropski, regionalni kontekst.

On je knjigu preporučio pasioniranim čitaocima koji poseduju istu vrstu posvećenosti umetnosti kao i autorka .

Todorovićeva je bila impresionirana kako su promoteri pronikli u ono šta je ona želela da kaže a izdavaču se zahvalila što je od teksta koji je bio prolod višegodišnjih istraživanja načinio knjigbu koja to prfezentira na razumljiv i pitak način. Ona je skrenula pažnju da knjiga ne donosi formalni zaključak već ostaje otvorena kao jedna od mogućih pristupa baroku i njegovom odnosu prema vremenu.