Angažovani Andrić iz “Glasnika“

Stručni savetnik Adnrićeve zadužbine dr Žaneta Ðukić Perišić je istakla da je ovo dragoceni doprinos postojećoj literaturi o našem velikanu, jer osvetljava najmanje poznati pereriod njegovog života koji su biografi samo uzgred pominjali, ili sasvim zaobilazili.

Kljakić je, objasnio da je s Pekovićem razgovarao pre početka obeležavanja više jubileja vezanih za Andrića (2011. i 2012. godine) nađu potvrde za hipotezu da se ovaj velikan naše kulture nije angažovao, da bi se "dodvorio" novoj vlasti.

On je ispričao da je u eseju o Andriću, koji je napisao Vladimir Dedijer, našao naznake i tragove o iskrenoj posvećenosti novom društvu.

Autori su se dogovorili da će prikupuiti svu postojeću građu o njegovom društvenom radu - govore, predavanja, članke, putopise, reportaže.

Oni su utvrdili da je Andrić tokom te burne dekade obavljao impresivno mnogo funkcija iz dubokog osećanja patriotizma - predsednik Saveza književnika FNRJ, narodni poslanik, potpredsednik Društva za kulturnu saradnju FNRK-ŠSR, član UO Društva za kulturnu saradnju FNRJ-Francuska, Savezne komisije za upis narodnog zajma, Komiteta intelektualaca za odbranu mira, Odbora za inostrane poslove, umetničkog saveta za kinematografiju, Nacionalne komisije FNRJ za UNESKO…

U periodu, koji je bio najplodniji u njegovom književnom radu, Andrić je, kako je istakao Peković, pokazao da je duboko odan ideji jugoslovenstva i uveren da mu je obaveza, kao piscu i intelektualcu od velikog ugleda, da preuzme i ulogu prosvetitelja, pa je pisao o obrazovanju, bibliotekama i školskoj nastavi, o Vuku i njegovoj jezičkoj reformi, Njegošu...

Peković je naveo da su autori, tragajući po svim arhivima, našli velik broj nikada ranije objavljenih dokumenata koji čine jednu trećinu štampanih materijala u knjizi, uključujući i dokument o Andrićevom prijemu u KPJ.

Poslednje poglavlje u knjizi posvećeno je svedočanstvima drugih o Andriću i kako su oni videli njegov društevno politički rad tokom prve posleratne decenije.