Ruždi: Basilov film je patetičan

Indijski pisac Salman Ruždi, koji je godinama zbog svoje knjige "Satanski stihovi" živeo u izgnanstvu, rekao je za južnoafrički list da je film Sema Basila "Nevinost muslimana" koji je izazvao nasilje širom muslimanskog sveta, samo "smešan jutjub snimak".

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Na pitanje novinara južnoafričkog lista "Mejl end Gardijan" da li je žestoka reakcija na film podsećanje da je na sličan način muslimanska javnost reagovala i na njegovu "knjigu "Satanski stihovi", Ruždi je rekao "da njegov rad dolazi sa nekog drugog mesta, za razliku od tog smešnog video snimka na jutjubu".

"Zapravo nisam ni video ceo snimak, svega isečak od 14 sekundi koji je prouzrokovao žestoko nasilje i moram da vam kažem da je to najpatetičniji i najnekompetentniji film koji sam ikada video. A i to što se dešava na drugoj strani, da američka administracija govori da nasilje i ubistvo američkog ambasadora u Bengaziju nisu direktno povezani sa filmom, nego da je moguće da su to unapred planirani napadi boraca džihada zbog 11. septembra i godišnjice tragedije u Njujorku, pokazuju da tu ima još nečega."

Ruždijeva knjiga "Satanski stihovi" je kada je objavljena 1988. godine izazvala bes muslimana zbog svog sadržaja, još uvek je zabranjena u Indiji, a indisjki pisac je dugo vremena živeo krijući se zbog toga što ga je iranski revolucionarni lider Ajatolah Homeini osudio na smrt.

U intervjuu koji je dao za Bi-bi-si SalmanRuždi je rekao da ne veruje da bi njegova knjiga danas bila uopšte objavljena zbog prisutnog "straha i nervoze" u svetu i da je zbarana njegove knjige u mnogim zemljama i stalnim pretnjama njegovom smrću izazvala gubitak interesovanja za takav sadržaj.

"Teško bi bilo danas objaviti knjigu koja na radikalan način kritikuje islam, izdavači bi morali da budu strašno hrabri, jer jedini način života u slobodnom društvu jeste da imate pravo na slobodnu reč", rekao je Ruždi.

U međuvremenu film prema Ruždijevom romanu "Deca ponoći", koji se odvija u Indiji posle sticanja nezavisnosti, još nije našao distributera, a kanal Bi-bi-si 4 je prekinuo ekranizaciju Ruždijevog dokumentarnog filma " Islam: The Untold Story", zbog pretnji.

Ruždi, se takođe, ponovo našao na meti iranskih islamista koji su povećali nagradu za njegovo ubistvo.

Kako prenosi AFP, iranska Hordad fondacija povećala je nagradu za Ruždijevo smaknuće, tvrdeći da anti-islamski film koji je razgnevio muslimane širom sveta ne bi nikada bio snimljen da je britanski pisac ranije ubijen zbog bogohuljenja.



Iranski mediji citiraju predsednika fondacije Hasana Saneija koji je objavio da je nagrada za Ruždijevu glavu povećana za 500.000 dolara i da sada iznosi 3,3 miliona dolara.

Nakon objavljivanja kontroverznog romana "Satanski Stihovi", u Iranu je 1989. izrečena fatva (smrtna presuda) protiv Ruždija zbog čega je pisac bio primoran da se krije punih 10 godina.

Premda je 1998. iranska vlada objavila da neće ništa učiniti da se fatva ostvari, aktuelni vrhovni vođa, ajatol Ali Hamenei je u januaru 2005. potvrdio da se Ruždi i dalje smatra otpadnikom i da je njegovo ubistvo prema islamu dozvoljeno.

U saopštenju iranske fondacije se ističe da "ukoliko Ruždi ne bude ubijen, film koji vređa proroka Muhameda neće biti poslednji prezrivi pokušaj" te vrste.

"Ovo su dani kada je najprikladnije da se to (Ruždijevo ubistvo) obavi", dodaje se u saopšetnju.

Film "Nevinost muslimana", u režiji Amerikanca izraelskog porekla Sema Basila, koji opisuje život proroka Muhameda na podrugljiv način, povezujući ga sa seksualnim devijacijama,izazvao je bes muslimana, ubistvo američkog ambasadora u Bengaziju i proteste muslimanskih vernika u nekoliko zemalja.

Prati B92 na Viberu

Knjige/Stripovi

Koje knjige preporučuju poznati

Ministar kulture Vladan Vukosavljević, muzičari Inspektor Blaža i Kiki Lesendrić, glumci Nada Šargin i Dejan Lutkić, pisci Vladislav Bajac i Vule Žurić samo su neki od poznatih ličnosti koji su se danas našli u ulozi bibliotekara u Biblioteci grada Beograda.

Knjige/Stripovi ponedeljak 24.04. 16:15 Komentara: 20

Albanci u Beogradu

Dolazak Albanaca u Beograd bio je primetan početkom XX veka. Zanimljivo je zapažanje italijanskog poslanika Aleksandra Gičolija, koji je u svom dnevniku 25. aprila 1905. zapisao: „... u Beogradu, gde zapravo ne postoje određene društvene klase, gde još nisu nikle fabrike niti bilo kakva industrija, gde zapravo radi samo nekoliko stotina Albanaca i Bosanaca...“

Knjige/Stripovi nedelja 23.04. 20:15 Komentara: 12

Usklađivanje čula: Bolivijska fikcija porodice Ertl

Da li je posle velikih istorijskih lomova, pogotovo za one koji su bili sa pogrešne strane, moguće naći dovoljno daleko mesto i otpočeti novi život bez opasnosti da se već u sledećoj generaciji upadne u neke nove dramatične političke i društvene kovitlace? Šta učiniti sa talentom i energijom kad umetnik postane politički i ideološki nepoželjan?

Knjige/Stripovi nedelja 23.04. 18:29 Komentara: 0
strana 1 od 528 idi na stranu