Ko je odgovoran za nepismenost?

Međunarodni dan pismenosti obeležava se danas, a domaći stručnjaci upozoravaju da pismenost mladih u Srbiji već decenijama nije na zadovoljavajućem nivou, za šta su odgovorni škola, nastavni planovi i programi, roditelji.

Izvor: Tanjug

Studija: Deca čitaju sve manje

Podaci govore da danas u svetu ima oko 900 miliona nepismenih ljudi, a u Srbiji je oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili sa nekoliko razreda osmoletke.

Naši učenici imaju problem u poznavanju norme na svim lingvističkim nivoima, počev od gramatičkog, pravopisnog do stilističkog, a leksički fond im je znatno osiromašen, rekla je Tanjugu Jelena Stevanović iz Instituta za pedagoška istraživanja.

Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, rekla je Stevanović, povodom Međunarodnog dana pismenosti.

"Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, poput reči: plato, kolekcija, izazov, terazije", navela je ona i podsetila da mladi, umesto prideva "izvanredno", "divno", "lepo", kažu da je sve kul, ekstra, super.

Kako kaže, jedan od uzročnika toga jesu nastavni planovi i programi, preopterećeni temama iz gramatike, a zapravo imaju malo sadržaja koji upućuju na upotrebu jezika u svakodnevnoj komunikaciji.

Takođe, strana leksika, kako je navela, najviše ulazi u jezik preko medija, pa su mediji postali značajno mesto gde se srpski jezik uči, osim škole.

"Mladi imaju osiromašen rečnik, takozvanu instant kulturu, u govoru koriste malo reči, kao da su lenji, kao da ih mrzi da govore", istakla je Stevanović.

Međutim, uprkos tome što mladi u međusobnoj komunikaciji upotrebljavaju vrlo malo reči, oni se odlično razumeju i, kako kaže, ne bismo im mogli zameriti, jer imamo u vidu određenu društvenu grupu koja ima pravo da izgradi određeni način komuniciranja.

"Ono što moramo da im zamerimo i na šta treba da utičemo, jeste da način komunikacije sa vršnjacima ne treba da bude jedini model izražavanja i u neformalnom i formalnom izražavanju", rekla je Stevanović i navela da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja, podsetivši da nastavni planovi i programi za srednje škole nisu menjani od 1991. godine.

Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta navela je u izjavi Tanjugu da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva da se izvučemo iz krize, kao pojedinci i kao društvo u celini.

Ona je podsetila da je pojam pismenosti mnogo zahtevniji u odnosu na ono što podrazumevamo pod opismenjavanjem, na šta obično mislimo kad kažemo pismenost.

"Decu u školskom sistemu, koja će danas-sutra biti na tržištu, ne možemo da pustimo iz sistema a samo da su se opismenili u najužem smislu", rekla je ona.

Moramo, kako kaže, da ih osposobimo da se dobro snalaze u zahtevima i profesionalnog i građanskog života, da pronalaze informacije, vrše selekciju, da kritički misle, razumeju prirodu podataka, da znaju koji su podaci verodostojini, koji su verovatni, da znaju da razlikuju činjenice.

Ona je podsetila da su postignuća naših učenika na PISA testovima značajno niža od proseka.

"Imali smo neke pomake u poslednjim merenjima, ali smo i dalje daleko ispod proseka", rekla je ona i navela da je škola najodgovornija i da moramo još mnogo da naučimo da bismo bili zadovoljni.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Knjige/Stripovi

Lagunin književni klub o Ljosi

Lagunin književni klub organizuje četvrtu tribinu u petak, 5. juna, u kafe knjižari Delfi SKC i te večeri biće reči o životu i stvaralaštvu velikog peruanskog pisca, nobelovca Marija Vargasa Ljose sa posebnim osvrtom na roman "Grad i psi", kojim je zadobio međunarodno priznanje.

Knjige/Stripovi sreda 27.05. 13:31 Komentara: 0

Knjižara "Danilo Kiš" puna uoči zatvaranja

Uoči zatvaranja knjižare "Danilo Kiš" na Terazijama, zbog vraćanja zgrade nekadašnjim vlasnicima, izdavačko preduzeće "Prosveta" započelo je veliku akciju rasprodaje knjiga, a veliki broj ljubitelja knjiga odazvao se pozivu već prvog dana, javljaju iz redakcije "Prosvete".

Knjige/Stripovi nedelja 24.05. 14:30 Komentara: 3

Književni festival Krokodil 12. i 13. juna

Novo izdanje književnog festivala Krokodil pod nazivom “Centers of Periphery” (Središta periferije) odvija se u petak i subotu 12. i 13. juna na već dobro poznatom prostoru otvorenog amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Botićevoj 6 na Dedinju.

Knjige/Stripovi četvrtak 21.05. 14:39 Komentara: 0

VICE: Stripovi na srpskom ili na hrvatskom?

Odrastao sam okružen stripovima. Preko stripova sam naučio čitati, a i crtati. Jedan od prvih crteža kojeg se sjećam bio je motiv sa naslovne stranice Martija Misterije, epizoda 'Osveta božanstva Ra': njegov neprijatelj Sergej Orlov dizao je lijevu šaku u zrak, te vitlao sa mehaničkom desnom rukom na koju je bio nataknut laser.

Knjige/Stripovi subota 16.05. 15:10 Komentara: 12

Lagunin književni klub: Edvard Raderfurd- „Ruska“

Lagunin književni klub i Delfi Café u SKC-u iz meseca u mesec postaju mesto okupljanja ljubitelja lepe književnosti i čitalaca željnih razgovora o knjigama koje vole. Posle Mo Jena i Žozea Saramaga, u petak 8. maja od 18 sati, Lagunin književni klub predstaviće britanskog pisca Edvarda Raderfurda i njegov roman „Ruska“.

Knjige/Stripovi četvrtak 7.05. 10:05 Komentara: 2
strana 1 od 476 idi na stranu