Robert Kramb na tribini u SKC-u

Oni će 6. septembra u SKC-u sa početkom u 19 časova prirediti tribinu na kojoj će govoriti o svojim karijerama, ali i umetnosti, politici i različitim društvenim temama, a pozvali su i publiku da se uključi u razgovor, koji je okarakterisan kao svojevrstan "džem sešn".

Povodom dolaska Kramba, autora poznatog stripa "Mačak Fric" i Šeltona, koji stoji iza priče "Braća Frik", njihov srpski izdavač, kuća "Komiko" iz Novog Sada, objavila je "Veliku knjigu Roberta Kramba" i knjigu "Famozna čupava braća Frik", koje će biti predstavljene u petak i subotu u SKC-u.

Posetioci će imati priliku da razgovaraju sa priznatim umetnicima, a pre toga u SKC-u su planirane radionice stripa i ilustracije.

Kramb i Šelton tokom današnjeg druženja sa novinarima najviše su se interesovali u kojoj meri je njihov rad poznat u Srbiji.

Bili su fascinirani kada im je umetnik i publicista Slobodan Ivkov rekao da je 1975. godine prvi put objavljen "separat" u listu "Student" pod nazivom "Andergraund štampa" i da je 1980. u SKC-u organizovana izložba njihovih radova, što je bila prva postavka "andergraund" stripa u "komunističkom svetu".

Kramb je posebno bio fasciniran činjenicom da je u Srbiji poznat i Tomas Nast, za koga je retko ko i u Americi čuo, a čiju umetnost on izuzetno ceni.

Nakon uvodnog obrazloženja svog "specijalnog" odnosa prema Dušku Dugoušku, koji ga je kada je bio mali "seksualno privlačio", Kramb je otkrio da je više puta tokom rada na nekom stripu pomislio "ovo je ludo, bolesno, ko bi ovo čitao", ali je to jednostavno morao da stavi na papir.



"Kako vi u Srbiji možete da prihvatate i čitate te čudne i nastrane stvari?", pitao je Kramb, ali je umesto odgovora dobio samo osmeh okupljenih novinara i svojih poštovalaca.

Šelton je istakao da njihove stripove treba shvatiti kao satiru i ne treba ih uzimati kao modele, uzore, i da ne propagiraju narkomaniju, rasizam i slično, iako se ponekad tako doživljavaju.

Kramb je primetio da se situacija u poslednjih 40 godina promenila i da se strip doživljava mnogo ozbiljnije, pa čak i izlaže u galerijama. Međutim, obojica smatraju da je stripovima mesto u štampi, a ne u izložbenim prostorima, jer je publici zamorno da ih čita kada su na zidovima.

Priznati strip umetnici veruju takođe da je u stripu najvažnija priča. "Crtež sa dobrom idejom, a lošijim crtežom bolji je od crteža koji ima odličan crtež, ali lošu priču", naglasio je Šelton, koji je otkrio i da je od juče, kada su stigli, uspeo čak tri puta da se izgubi u Beogradu.