Ne postoji novi roman Stiga Lašona

Eva Gabrijelson (Gabrielsson) je izjavila za BBC radio da nisu istinite tvrdnje da je Lašon napisao još jedan roman. Ona smatra da iako je pisao novi materijal ta zaostavština nije dovoljna da bi se objavila u vidu celovitog dela. Objasnila je da postoji početak novog romana. Priseća se da je pisac napisao oko 200 novih stranica i da joj ih je pokazao na njihovom poslednjem odmoru . Pisao ih je tokom poslednjih dva meseca života. Gabrijelsonova naglašava da je njen partner bio spontan pisac i voleo je da piše „scene” koje bi tek na kraju objedinio u kompaktnu celinu.

Lašonova triologija Milenijum je prodata u tiražu od 27 miliona primeraka. Glasine o potencijalnom četvrtom romanu obradovale su fanove.

Stig Lašon (Stieg Larsson) je umro u 50. godini života od srčanog udara 2004. godine. Gabrijelsonova je živela sa njim čak 32 godine, ali nisu bili venčani. Imajući u vidu da pisac nije sačinio testament, ona na osnovu švedskog zakona nije naslednica njegove imovine. Godinama je vodila sudski spor sa njegovim ocem i bratom koji su apsolutni naslednici umetnikove zaostavštine.

Gabrijelsonova je za radio BBC objasnila zbog čega polaže pravo na Lašonovu literarnu zaostavštinu. Ona tvrdi da su mnoge misli i ideje koje postoje u triologiji Milenijum njene i da je i aktivno učestvovala u stvaralačkom procesu. Neke stvari u tim knjigama su potpuno njene, neke su Lašonove, a neke detalje i ideje su razvijali zajedno, izjavila je. Ona podseća na opise Stokholma i lokacije koje se u knjizi pominju i naglašava da je ona autor tih stranica. Naime, njih dvoje su bili dugo zajedno i mnoge stvari radili su u paru, pa postoji jedna „siva zona” u kojoj se ne zna čija je bila koja ideja i ko je zaslužan za koji aspekt njihovog stvaralaštva.

Gabrijelsonovoj je ponuđena odšteta od 2 miliona funti i mesto u kompaniji koja je vlasnik Lašonovih autorskih prava, ali je ona objasnila da nije mogla da prihvati takvu nagodbu. Navodi da je morala da odbije ponudu jer bi u protivnom bila ograničena i ne bi smela da javno i iskreno govori o svom odnosu sa pokojnim Lašonom. Ona takođe naglašava da bi u toj firmi imala poziciju neke vrste konsultanta i ne bi imala legalno pravo da donosi bilo kakve samostalne odluke.

Eva Gabrijelson i knjiga Stig i ja

Gabrijelsonova je napisala knjigu Stig i ja (Stieg and Me) o njihovim zajedničkim iskustvima, ali smatra da njena knjiga nije nikakva osveta već pokušaj da se približi pravdi. Želela je da pokaže ljudima kakav šok može uslediti nakon smrti voljene osobe. Priseća se da su ti događaji uticali na to da nije mogla ni da piše ni da razmišlja, jedino što je u tim vremenima „proradilo” bio je nagon za opstankom.

Piščeva partnerka naglašava da je prvi roman Lašonove triologije Milenijum, pod nazivom Muškarci koji mrze žene (Men Who Hate Women), izvan Švedske objavljivan i pod naslovom Devojka sa tetovažom zmaja (The Girl With Dragon Tattoo). Ona tvrdi da bi se pisac snažno protivio takvoj vrsti izmene i da je ovakvim naslovom naneta šteta Lašonovom stvaralaštvu, jer ga je gotovo približila tematici dečije literature. Njegove knjige su veoma ozbiljne i snažno uperene protiv nasilja nad ženama, zbog toga je izabrao takav naziv i ne treba ga menjati, upozorava Gabrijelsonova. Ona zaključuje da bi se Lašon veoma iznenadio kada bi znao koliki uspeh je ostvarila njegova triologija koja jeobjavljena tek nakon njegove smrti.



Stvaralaštvo Stiga Lašona je postalo globalni fenomen i 2008. on je bio drugi na listi najprodavanijih autora. Triologija Milenijum je ekranizovana, a film Muškarci koji mrze žene (Men Who Hate Women) bio je drugi na listi nezavisnih filmova sa najvećom zaradom u 2009. godini, bolji od njega bio je samo film Denija Bojla (Danny Boyle) Milioner iz blata (Slumdog Millionaire). Ovaj švedski film je za samo tri nedelje prikazivanja videlo čak 1,5 miliona gledalaca. Dobitnik je nagrade Guldbagen, koja je u Švedskoj pandan američkom Oskaru, i to u kategorijama za najbolji film, najbolju žensku ulogu i kao najbolji film po mišljenju publike. Druga dva nastavka triologije zamišljena su kao televizijska serija, ali su zbog velikog interesovanja publike ipak pretvorena u dugometražne filmove.



Autorska prava na film Muškarci koji mrze žene otkupilo je čak 50 zemalja. Američka verzija filma nosi sporni naziv The Girl with the Dragon Tattoo. Film u režiji Dejvida Finčera (David Fincher) počinje sa prikazivanjem 21. decembra ove godine. Glavnu mušku ulogu igra proslavljeni agent 007 Denijel Krejg (Daniel Craig). Lašonovu knjigu je ovom prilikom adaptirao scenarista Stiv Zalijan (Steven Zaillian).

Triologiju Milenijum koju čine naslovi Muškarci koji mrze žene, Devojčica koja se igrala vatrom (The Girl Who Played with Fire) i Kula od karata (The Girl Who Kicked the Hornets’ Nest), kod nas je objavila izdavačka kuća Čarobna knjiga. Lašonova dela obiluju elementima trilera i psihološke drame, začinjena su napetošću i misterijom i čitaju se u jednom dahu.