"Proterani" Beograđanin koji je oživeo klasiku u Čikagu

Njegovo ime je onima koji prate Beogradsku filharmoniju vrlo dobro poznato i sa ove strane okeana, dok je na čikaškoj muzičkoj sceni i te kako značajna figura.

Njegov sledeći zadatak će biti da vrati na staze stare slave "komšijski" simfonijski orkestar Saut bend, koji se nalazi na drugoj strani jezera Mičigen i koji je kao i onaj iz Lejk Foresta imao burnu istoriju i veliki pad pre nedavnog "oživljavanja" u režiji ovog 36-godišnjaka.

Kulenović je tako u fokusu lokalnih medija, a deo njegove neobične priče prenosi portal "Saut bend tribjun".

"Nagrađivani dirigent Kulenović je oduv

ek znao da želi da se bavi tim pozivom. Rođen je u Beogradu, u tadašnjoj Jugoslaviji 1980. godine, gde je odrastao u muzičkoj porodici. Njegov otac Vuk je bio kompozitor, dirigent i profesor, a majka Snežana profesorka klavira. Jedno od njegovih najranijih sećanja je kako sa dve i po godine gleda oca kako priprema Stravinskog", piše portal.

Kako kaže Vladimir, otac je otišao da stavi kafu, a on je uzeo dirigentski štapić i počeo da ga imitira.

"To je bila moja prva igračka, igračka koju sam sačuvao iz detinjstva", kaže Vladimir.

Počeo je da svira violinu sa pet, klavir sa šest, a ubrzo je počeo i da komponuje.

"Roditelji su bili nastavnici i nikada mi nisu govorili šta da radim. Trudili su se da me ne primoravaju, ali je moj otac rekao da 'ako ne mogu da živim bez muzike, onda bi trebalo da probam da budem muzičar'", kaže Kulenović.

Međutim, porodici se na putu isprečila politička situacija. Vuk Kulenović je 1992. godine organizovao muzičare u protest protiv Slobodana Miloševića, a ubrzo je postao meta režima.

Bio je primoran da napusti zemlju, a put ga je odveo u Boston, gde i danas predaje na čuvenom Berkliju.

Ipak, po odlasku porodica nije ostala na okupu, jer je tada 12-godišnji Vladimir insistirao da se vrati u Srbiju i završi školovanje - za američke muzičke škole nisu imali novac.

"Bili smo švorc jer je moj otac praktično proteran, a država mu je uzela sve. Odlučio sam da moram da se vratim u svoju školu. Roditelji nisu hteli, ali smo se dogovorili da odem kod babe i dede. Pre nego što sam otišao, razgovarao sam sa ocem i obećao da ću se vratiti i upisati Džulijard. Rukovali smo se. Nije postavio pitanje. Vratio sam se kada sam napunio 20 godina", rekao je Kulenović.

Muzičko obrazovanje je nastavio u Konzervatorijumu u Bostonu, a zatim i na prestižnom Džulijardu.

Četiri godine je bio asistent u Juti, a pre preuzimanja palice u Lejk Forestu sarađuje i sa operom u Čikagu i Beogradskom filharmonijom.

"Skinuo sam pomoćne točkiće. Sada sam na trkačkom biciklu", kaže Kulenović, koji je krajem prošle godine oduševio publiku u Beogradu kada je dirigovao premijerno kompoziciju "Boreas, Bog severnog vetra" svog oca Vuka.