Finale filharmonijske megalomanije!

Pored Pesama i plesova smrti Modesta Musorgskog, nakon duže pauze na programu je i Lenjingradska simfonija Dmitrija Šostakoviča, najveličanstvenije delo simfonijske literature.

Sto četiri muzičara boriće se za mesto na bini Kolarca u izvođenju remek dela vizualno i zvučno grandioznog, u trajanju od preko jednog sata. Napisana za vreme nemačke opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu, simfonija ispisuje veliku priču o sudbini grada i njegovih stanovnika. Pored toga što je rođen u ovom gradu, dirigent Danijel Rajskin specijalno je privržen Lenjingradskoj simfoniji budući da je njegov otac, istaknuti muzikolog, kao dete prisustvovao premijeri ovog dela u Kurbešjevu, 1941. godine, gde je većina glavnih institucija kulture iz Moskve bilo izmešteno:

„Sedamdeset pet godina kasnije, stojim pred Beogradskom filharmonijom i dirigujem Sedmu simfoniju Šostakoviča, koju je moj otac iskusio na premijeri kao šestogodišnjak u izvođenju orkestra Boljšog teatra. Kasnije će prisustvovati premijerama svih ostalih Šostakovičevih simfonija ali Lenjingradska je na njega ostavila neizbrisiv trag“, priseća se Rajskin i dodaje: „Duboko osećam ovu muziku čiji zvuk ima toliku fizičku snagu da je na granici bola. Ne predstavlja toliko simbol pobede nad nacizmom koliko prevladu duha nad bezobzirnošću sile“.

Megalomanski koncert otvara ciklus pesama Musorgskog gde je smrt tema svake od njih. Taras Štonda, danas jedan od najznačajnijih intepretatora velikih ruskih uloga za bas, dočaraće temu smrti kroz niz od najlirskije do najdramskije pesme - smrt deteta, smrt u mladalačkom lјubavnom zanosu, smrt u pijanstvu i smrt na bojištu.

Kroz pet koncerata ciklusa “Za megalomane”, publika je doživela predimenzionirane instrumentalne sastave, muzičke forme i stilove, tematike, kao i vremenska trajanja. Za one kojima ni puno muzike nije dovoljno, program završnog koncerta grandiozan je u svakom smislu i pravi izbor za megalomansklo finale.