Dve decenije Samostalnih Referenata u krcatom DoB-u

Već oko 20 časova plato ispred Doma omladine bio je pun. Ljudi su „cirkali“ i zezali se, čekajući početak koncerta. Taj početak dočekali su tek oko 21:30 časova, kada je u već punoj „Amerikani“ nastupio Venerin Breg. Dobro su „ispržili“ za vreme koje su dobili, a opis njihove muzike najviše podseća na Motorhead rifove sa pank tekstovima. Definitivno bend na koji će se obratiti pažnja u budućnosti.

Posle njih na scenu je izašao PogoNBGD. To je već iskusna beogradska pank ekipa dobro poznata domaćoj publici. Uz hitove kao što su “Pobednik” i “Moji heroji” nije ni moglo da se očekuje ništa manje od gubljenja glasa kod vernih fanova, koje ovi momci svakim novim nastupom stiču.

Već je bilo 23:20 časova kada su se na bini pojavili Samostalni Referenti. Krenulo se sa pesmama “Guz” i “Toreador”, koje su bile odličan uvod u ovaj dug, ludi, pravi rođendanski nastup. “ItalianSKA”, “Soledad”, “Svet samo za nas”, “Život Mafije”… ređale su se pesme, a usto vreme đuska, šutke, te polivanja pivom na sve strane. Fefe i ekipa predstavili su publici novu pesmu “Za neke nove ljude”, koja je super prihvaćena. Posle toga izveli su “Rocksteady”, koji su u toku večeri ponovili, da bi za njom išle “Ja bih da živim”, “Novi dan”, “Živeti u Srbiji”, “Promene”, “LungovSKA”, “Ludilo”. Sve vreme vladala je odlična atmosfera, tu i tamo neko iz publike bi „izronio“ na binu, a bend je svakoga od njih prihvatao kao ravnopravnog člana i davao mu mikrofon. Naravno, u svakoj pauzi čule su se tradicionalne pesme novog srpskog folklora namenje određenim osobama srpskog političkog establišmenta, kao i pesme posvećene Partizanu, klubu za koji deo benda navija. Na veliku žalost one druge polovine publike, naklonjene crveno-beloj boji, popularni Nebojša Drakula iz Direktora nije bio u mogućnosti da gostuje na koncertu, kao ni Škabo iz Beogradskog Sindikata. Za razliku od njih, Referentima se priključio nekadašnji član Atheist Rapa Pećinko, koji je bio tu da „komanduje“ publikom za vreme drugog izvođenja “Rocksteady”, kada su svi, tradicionalno, kleknuli (naravno, bilo je tu i nekoliko fora u vezi sa jednom od trenutno najpopularnijih tužnih scena domaće svakodnevnice). I kao i svaki put, u toku završetka te pesme uvek bude prava žurka, na koju se odlično nadovezala “Devedesete”, a zatim “Diktator”, “Crta”, “Ne razumeju”, i onda, kao ‘šlag na toru”, “Za moj Beograd”, na kojoj svaki prisutni Beograđanin „ostavi glas i dušu“. Bend se posle toga zahvalio i povukao sa bine, da bi ih publika dozvala nazad pomešanim pevušenjem melodije prethodne pesme i jednom navijačkom pesmom (broj navijača Partizana na ovom koncertu verovatno je premašio prosečan broj posetilaca stadiona „JNA“ ove hladne jeseni velikog minusa, koja je iza nas), ali navijačke podele su bila verovatno najnebitnija stvar na ovom nastupu, jer su se svi družili i dobro provodili.

Publika je bila počašćena još jednom novom pesmom „Moje pesme moji snovi“, koja je bila pravi uvod u “Žene i vino” i “Život je san”, dok su ljudi i dalje prepuni energije igrali, pevali i sjajno se zabavljali. Bilo je oko 1 čas iza ponoći kada su Referenti uz “Paradoks” završili svoje slavlje.

Bio je ovo još jedan sjajan nastup popularne ska ekipe koji će se dugo prepričavati. Dvadeset godina sviranja s istim žarom i energijom nije lak posao. Nadamo se da im snage još dugo neće ponestati.

izvor: balkanrock.com