Koncert Robija Vilijamsa iz drugačijeg ugla

Nikad nisam bila veliki ljubitelj Robijeve muzike, ali i te kako poštujem to što je svetu vratio čuveni brit pop. Još više ga poštujem zbog toga što je izašao iz benda Take That, čije pesme tek ne prijaju mojim ušima, a cenim i to što je bio dovoljno hrabar da posle “boj benda” započne solo karijeru koja ga je istinski vinula u zvezde, što je do sada pošlo za rukom samo nekolicini izvođača koji su bili u takvoj poziciji.

Koncert kom sam prisustvovala dao mi je još jedan razlog da ga posmatram iz nešto drugačijeg ugla.

Otvorio ga je velikim hitom po kom je i turneja dobila ime – “Let me entertain you” i odmah je bilo jasno da su ozvučenje i sam program koncerta odlično rešeni. Bina je bila okružena sa po dva video-bima sa obe strane koji su konstantno pratili Robija dok je jurcao scenom. A jurcao je mnogo.

Foto: Marko Ristiæ

Kao što i sami znate, kad se previše trudite (u ovom slučaju da podiđe publici), stupa na snagu Marfijev zakon. U Robijevom slučaju, bila je to vrlo opasna omaška – umesto Beograda, pozdravio je Zagreb. Od tog trenutka odlučio je da Beograd uopšte ne pominje, pa se uglavnom obraćao Srbiji. (EDIT: Neki tvrde da je rekao: "Zdravo, dobro veče", ali meni tako nije zvučalo. Čak ni na snimku)

Da li zbog kiše, ili zbog toga što su mu cipele koje su se odlično uklapale s elegantnim odelom postale neudobne, tek, Robi se izuo i narednu pesmu “Rock DJ” praktično izveo bos.

Očigledno je pogodio “žicu”, jer se nekolicina Makedonaca koji su do malopre glasno negodovali zbog kašnjenja, oraspoložila i zapevala.

Iznenađen dobrim prijemom te pesme, želeo je da zna koliko je u publici onih starijih od trideset, a koliko mlađih, a onda se ukratko predstavio.

“Za vas mlađe: ja sam Robi Vilijams. Devedesetih sam bio velika zvezda i član benda Take That. Onda sam počeo da pijem i napustio bend, pa otišao na rehabilitaciju, pa se ugojio, pa ponovo smršao, ali sada sam tu gde jesam.”

Foto: Marko Ristiæ

I bio je na visini zadatka. Počeo je uvodom iz čuvene pesme U2 “I Still Haven't Found What I'm Looking For”, uz koju se odlično uklopila “Come undone”.

“So write another ballad, mix it on a Wednesday
Sell it on a Thursday buy a yacht on Saturday
It's a love song, a love song
Do another interview, sing a bunch of lies
Tell about celebrities that I despise
And sing love songs, we sing love songs so sincere”

Očekivano, naredna pesma “The Road To Mandalay” bila je bolje prihvaćena, jer je publika (33.000 ljudi!) zdušno mogla da peva “pam, pam, pam, pam, pam” deo i učestvuje u predstavi. Robija je to (kao) iznenadilo i rekao je da nije znao da toliko ljudi ovde zna njegove pesme.

Da se prerano poradovao, pokazao je sledeći blok pesama iz njegovog sving “ciklusa”.

Odmah je naglasio da takvu vrstu muzike izvodi “gore od Majkla Bublea”, ali je to naravno daleko od istine.

Foto: Marko Ristiæ

Odlično je otpevao “Minnie the Moocher” , staru džez pesmu Keba Kaloveja, ali publika ju je dočekala vrlo “mlako”.

Mnogo bolje je bilo uz “Love Supreme”, takođe u sving verziji, koju je pratila čak i neka vrsta filma na video bimovima. Pomenuti Makedonci i troje simpatičnih Čeha u mojoj blizini pali su u trans. Kao što to već biva na koncertima u poslednjih pet godina, svuda unaokolo videli su se podignuti telefoni, a jednu sićušnu devojku mladić je podigao na ramena kako bi bolje videla zvezdu.

Kiša je u tom trenutku počela još jače da pada, a Robi je odlučio da je vreme da svojoj ćerki Teodori Rouz poželi laku noć.

“Rekla mi je: ‘Tata, hoćeš li večeras pevati za mene?’ Rekao sam joj: ‘Naravno! Šta želiš da ti otpevam?’ Ona je tražila ‘Twinkle Twinkle Little Star’”, ispričao je Robi i naizgled je pozvao putem Skajpa.

Da li je s druge stane “žice” zaista bila njegova ćerka teško je saznati, tek, Robi je sam svirao akustičnu gitaru, a publika koliko je znala i mogla pevala tu dečju pesmicu i pozdravila Teodoru glasnim povicima.

Porodični blok pesama je nastavljen jednom pesmom za njegovog sina, Čarltona Valentajna – “Motherfu*ker”.

Tu pesmu sam želeći da se pripremim za koncert prvi put čula jutro pre, ali veliki broj onih koji su me okruživali kao da su je čuli prvi put baš tu. Osetivši da je publika pomalo zbunjena, Robi je rekao: “Očigledno je da ova pesma ima previše psovki i da je previše nepristojna za vas”.

Ako sumnjate, evo dela teksta:

“One day you’ll be told about, how Daddy let his demons out
Yeah he makes them scream and shout
So what better when you’re old enough
And you’re out on your own and stuff
If you start losing hold of love it’s because…
Your uncle sells drugs, your cousin is a cutter
Your grandma is a fluffer, your grandad’s in the gutter
Your mother is a nutter, you’re a mad motherfucker”

Porodičnom bloku ni tu nije došao kraj: Robiju se na bini pridružio otac, pa su zajedno izveli takođe manje poznatu pesmu (rekla bih to po reakcijama publike) “Better Man”. Inače, njegov otac Pit Konvej, koji je i sam bio pevač i komičar, odlično se snašao na sceni.

Foto: Marko Ristiæ

Nakon kratke pauze tokom koje je bend, inače sačinjen od vrhunskih muzičara, izveo veselu džez kompoziciju, Robi Vilijams izašao je na scenu baš onakav na kakvog smo navikli.

Nosio je suknju i zakopčan prsluk, a već u prvim taktovima obrade pesme “We Will Rock You” grupe Queen dozvolio je publici da vidi njegov donji veš – inače crne slip gaće sa aplikacijom glave tigra (možda je to bio i lav, više nisam sigurna).

Atmosfera se uzburkala u odnosu na “sving” i “porodični blok”, a tako je bilo i u sledećoj pesmi “No Regrets” – svi su uglas pevali refren te pesme.

“No regrets they don't work
No regrets they only hurt
Sing me a love song
Drop me a line
Suppose it's just a point of view
But they tell me I'm doing fine”

Došlo je i vreme da se u skladu sa tradicijom s Robijevih koncerata pronađe lepa devojka iz publike, koja će pred svima biti izvedena na binu. Izbor je pao na 22-godišnju Anu, a Robi je sa žaljenjem zaključio da može da joj bude otac. To ga nije sprečilo da je dovede do svojevrsnog “uspravnog kreveta”, zanimljive konstrukcije sa ekranom i u njenom društvu otpeva "Candy". Kako je to izgledalo, možete videti na primeru nastupa u Barseloni. Po završetku pesme, svi muzičari s bine ispratili su Anu do stepenica koje vode sa bine, a dobila je i poljubac od Robija.

Nedugo potom nad publiku se spustio gust dim koji je zahvaljujući zelenim laserima ličio na oblake. Začuli su se prvi taktovi čuvene pesme “Feel”.

Robi je za promenu mirno stajao za mikrofonom, čak i na početku naredne pesme. Uvod je pozajmio od mlade pevačice Lorde iz pesme “Royals”, a zatim uz mnogo više dinamike nastavio sa svojom pesmom “Millenium”.

Mislila sam da pesmu “Kids”, koju u originalu peva sa nezamenljivom Kajli Minog, neće izvoditi. Ipak, nije se mnogo primetilo da na bini nema australijske pevačice, budući da su njene deonice posle “Milleniuma” pevale Najana Holi, Denoš Benet i Sara Džejn Skit, inače prateći vokali na Robijevoj turneji. Upriličile su čak i zavodljivu koreografiju u oskudnim kostimima.

Delovalo je da je koncert time okončan, ali je naravno izvedeno i nekoliko pesama “na bis”.

Prva od njih bila je “Bohemian Rhapsody”, a za tu priliku Robi je obukao košulju na kojoj bi mu pozavideo svaki bolivudski glumac. Uvod je prepustio matrici, a svoj deo izveo neočekivano dobro.

Odmah je prešao na sledeću pesmu “She’s the One” koju su mnogi oko mene iskoristili da se pribiju uz voljenu osobu i otpevaju je uglas. S istim oduševljenjem dočekana je i “Angels”, koja je ujedno označila “pravi” kraj koncerta.

Pomalo oteklih nogu od stajanja krenula sam ka izlazu očekujući da ću se “vući” do kapije narednih sat vremena. Međutim, uprkos velikom broju ljudi, zahvaljujući odličnoj organizaciji, skup se iznenađujuće brzo razišao. Usput sam razmenila utiske s grupicom devojaka, koje su rekle da im kiša uopšte nije pokvarila doživljaj i da Robija ne bi propustile ni uz veće vremenske nepogode. I jedan par iz Mađarske nije zažalio zbog dolaska, ali su kiša i uključivanje nekih manje poznatih pesama u program razočarali jednu ženu, koja je kao i ja, sama došla na koncert voljenog muzičara.

Ima nečeg pomalo tužnog u trenutku kada se završi nastup. Mnogi nisu želeli ni da pođu držeći oči uprte u binu, nadajući se da su svetla ugašena samo zbog toga što Robi želi da ih iznenadi još jednom pesmom. I meni je bilo žao, jer sam želela da vidim i čujem još, budući da je za mene takva vrsta događaja potpuna nepoznanica. Ipak, prave zvezde, u mojim očima, bili su muzičari koji su ga okruživali, a koji publici čak nisu ni predstavljeni.

Ja ću ih radi mirne savesti pobrojati: fantastični prateći vokali Najana Holi, Denoš Benet, Sara Džejn Skit, gitare Gari Natal i Tom Longvort, bas Džeremi Mihan, klavijature Gaj Čejmbers, bubnjevi Karl Brazil i fantastični svirači duvačkih instrumenata Bendžamin Edvards, Majkl Kirsi i Mark Braun.

Ako je neko izostavljen, neka mi kišno nebo oprosti.