Tribina o bi-bapu u Domu omladine

Tokom ratnih godina u Njujorku je na snazi bio policijski čas, kupovalo se za bonove, časopis Down beat je objavljivao spisak džezera poginulih na frontu, bujale su rasne tenzije.

Dvorana Savoy Ballroom je zatvorena jer su se vojna lica zarazila polnim bolestima, a senator Mekarti je dizao glas protiv džeza, "uvrede za američki karakter". Ljudi su ipak hrlili u "ulicu svinga", u potrazi za zabavom i (samo)zaboravom.

Nedaleko odatle u dva mala kluba u Harlemu, grupa inovatora (Telonijus Monk, Keni Klark, Čarli Kristijan, Dizi Gilespi, Čarli Parker) razvijala je muziku koja je rasla iz svinga, a prerastala njegova ograničenja.

Zbog štrajka sindikata muzičara i zabrane snimanja (1942-44) razvoj bi bapa nije dokumentovan. Kada se iz harlemskog geta izlio u klubove u 52. ulici i na ploče, već je bio zaokružena revolucija - ritmička, harmonska i melodijska.

Nekolicina mladih muzičara (Bad Pauel, Maks Rouč, Majls Dejvis...) prihvatila je bap sa oduševljenjem, bezmalo svi ostali su ga besno napali.

Bi bap je bio snažan društveni protest, a njegov antikonformistički stav inspirisao je Keruaka i bitnike - prvu veliku američku posleratnu kontrakulturu.

Parker je uglavnom ostao veran kvintetu, Dizijev veliki orkestar je dokazao da bap ima komercijalni potencijal i predstavio džez publici još jednu inovaciju, zakuvanu sa Kubancima (Mario Bausa, Maćito, Ćano Poso), danas poznatu kao latino džez.

Dom omladine Beograda pokrenuo je ekskluzivnu seriju predavanja Istorija džeza, kao uvod u programe Beogradskog džez festivala, koji će biti održan od 27. oktobra do 1. novembra 2015. godine.