10 najpotcenjenijih albuma u 2013. godini

Predstavljamo vam deset onih na koje, iako je godina prošla, možda ipak sa zakašnjenjem treba obratiti pažnju:

The Besnard Lakes - Until in Excess, Imperceptible UFO (Jagjaguwar)

Ranih devedesetih godina prošlog veka britanski bend Slowdive je uspešno plovio na "lebdećem" zvuku sastavljenom od gitarskog gustog sastojka, a sličan osećaj može se doživeti slušajuću 4. album grupe Besnard Lakes. Montrealski bend u poslednjih deset godina nije baš imao neku sjajnu reputaciju, a ova ploča na kojoj se nalaze pesme ne kraće od 5 i po minuta zahteva malo više strpljenja, koje se na kraju itekako isplati. Preporučljivo je ovaj album slušati na dobrim slušalicama, kako bi se uhvatio svaki trenutak, a zvuk preuzeo svaki prostor između ušiju. Boogarins - As Plantas Que Curam (Other Music)

Pokret Tropicalia je bio brazilski odgovor na muzički eksperiment u Americi i Engleskoj kasnih šezdesetih godina prošlog veka i izrodio je takva imena poput Os Mutantes i Kaetana Velosa, koji su se na neverovatna način poigravali formom i rušili granice žanrova. Tinejdžeri Fernando Almeida i Benke Feraz su sa uspehom nastavili taj duh na svom debitanstskom albumu. Njihov zvuk se razvijao i formirao daleko od urbanih centara - Rija i Sao Paula, a zvuk im je jedinstven, jer im studio za snimanje služi kao ekstra intrument. Mikal Cronin - MCII (Merge)

Iako je njegov ortak i nekada član grupe Taj Sigal iz San Franciska poznatiji u andergraund pank zajednici, Kroninov "one man band" je još žešći na njegovom drugom albumu. On je jedan od retkih klasično muzički obrazovanih pank rokera a njegovi melodijski kontrasti i orkestarski aranžmani njegovu muziku čine jednim delom garažnim rokom, a jednim delom kamernim popom. Deafheaven - Sunbather (Deathwish)

Ovo je dokaz da lepota postoji i u majmračnijoj tami, a ovaj bend iz San Franciska evocira rad njegovih pethodnika kombinujući hevi-metal žestinu sa progresivnim rokom, pankom pa čak i folkom (poslušaj Isis, Mastodon ili OTEP). Svega sedam pesama proteže se na oko 60 minuta, od šapata do urlika. Eleanor Friedberger - Personal Record (Merge)

Kao vokal u bendu Fiery Furnaces, Elenor Fridberger je davala glas u složenim pesmama njenog brata Metjua. Na njenom drugom solo albumu, ona se prepustila linearnom pisanju i komponovanju pesama u tandemu sa Džonom Veslijem Hardingom, ali sa egzotičnim dodirom koji u nekim trenucima postaje kamerni pop ili bosa-nova. Sve je sjedinjeno njenim fantastičnim, mirnim glasom i pesmama kojima nisu potrebni nikakvi trikovi da bi zvučale odlično. The Handsome Family - Wilderness (Carrot Top)

Fascinacija tekstopisca Rene Sparks prirodom i fantazijom je dovele do stvaranja najpotresnijijh pesama o ljudskim stanjima koje je neko napisao u poslednje dve decenije. Sa svojim mužem Bretom Sparksom i njegovim baritonom i inventivnim aranžmanima Handsome Family su na svom devetom albumu dostigli svoj vrhunac. Vic Mensa - Innanetape (vicmensa.com)

Dvadesetogodišnji MC je bio u srednjoj školi kada je potpisao ugovor sa velikom diskografskom kućom, a onda ga je raskinuo. Međutim nastavio je da ide putem kojim je kao tinejdžer sigurno gazio. Njegova muzika se teško može definisati, ali u pitanju je mešaavina soula, roka i džeza. A kao talentovani tekstopisac ima šta da kaže: od duhovitije strane na prvoj polovini albuma, do zamišljenijeg nastupa na drugom delu ploče. Oblivians - Desperation (In the Red)

Rok trio iz Memfisa se ponovo okupio posle 16 godina, a iako ovaj album ne poseduje isti nivo haosa, očaja i hoda po ivici kao albumi iz devedesetigh godina, još uvek čini da 99% rok albuma objavljenih u 2013. godini zvuči staromodno. Grupa je malo "umila" zvuk i pevanje, što će možda razočarati zagrižene obožavaoce, ali su i dalje itekako u stanju da naprave lavinu od buke. Allen Toussaint - Songbook (Nonesuch)

Jedan od najlegendarnijih "ljudi iz senke" u celokupnoj muzici Nju Orleansa, Tusan je producirao nebrojeno mnogo albuma u poslednjih 50 godina od Lija Dorsija, Irme Tomas i mnogih drugih, a neverovatno je da nikada nije snimio album na kome se nalaze pesme koje je otpevao samo uz klavir. U 75. godini Alen Tusan je pokazao koliko je graciozan pevač i briljantan muzičar. Wooden Shjips - Back to Land (Thrill Jockey)

Psihodelični putnici u ovom kvartetu malo su stišali zvuk, okrećući se više akustičnom pravcu i širenju prostora. Povremeno se otvori "bučna pukotina" koja otkriva melodije koje imaju struktirisanije zvučne pejsaže, što onima koji su navikli na njihov zvuk zvuči poznatije.