"Svadba" Ane Sokolović na Bemusu

Publika u rodnom gradu kompozitorke lako će razumeti operu za šest ženskih glasova, za koju su uzeti tekstovi iz narodnih pesama koji se pevaju u toku devojačke večeri, koje su kanadske operske pevačice na premijeri u Kanadi pevale na srpskom.

U intervjuu kompozitorka značajnog opusa, za koji je u Kanadi dobila brojne nagrade, kazala je da će opera "Svadba" doći na Bemus sa operskom grupom koja je naručila i premijerno izvela tu operu u Kanadi "Queen of Puddings Music Theatre".

Malo poznata autorka u Srbiji, na pitanje kakvom se prijemu svoje opere nada na 44.Bemusu, rekla je da kontekst predstavljanja opere nije isti u Kanadi ili drugde u svetu, i u Srbiji.

"Opera je pevana na srpskom i samim tim što će beogradska publika razumeti svaku reč, pravi razliku, ali samo na prvi pogled jer je moja ideja bila da se inspirišem srpskim jezikom, običajima i da ih uzdignem da univerzalni nivo, a ne da pravim razliku", rekla je Sokolović.

Ona je istakla da su pevači navikli da pevaju na različitim jezicima, da u operskom svetu i pevači i publika ne razumeju uvek tekst opere.

"Opere se pevaju na italijanskom, nemačkom, engleskom, francuskom, ruskom, španskom, pa zašto ne i na srpskom", smatra kompozitorka koja je, kako je objasnila, želela da se inspiriše srpskim jezikom na muzički način, ali da prica koja ja ispričana, a radi se o devojačkoj večeri, bude potpuno univerzalna.

"Devojačke večeri postoje u svim kulturama, u svim epohama. Drugarice buduće mlade i sama mlada su srećne, spremaju mladu, ali i evociraju mladost, zbog nervoze dolazi i do konfiktnih situacija. A sve to je univerzalno. Dakle, prepoznatljiva tema sa novom balkanskom bojom", ispričala je Sokolović.



Sokolović (44) je diplomirala kompoziciju u Novom Sadu u klasi Dušana Radića, postdiplomske studije pohađala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kod Zorana Erića, a doktorske studije završila je u Kanadi gde živi od 1992.godine.

Autorka 40 kompozicija za razne sastave, od solista do orkestra, uključujući i muziku za scenu, operu i moderan balet i filmsku muziku, nagrađivana od strane stručne kritike, kolega muzičara, a veoma dobro primljena kod publike, rekla je da ne zna šta njena dela čini tako komunikativnim sa publikom i kritikom u Kanadi.

"Prve nagrade su stigle za studentske radove, za ''Geometrie sentimentale'' sam dobila nagradu CBC/Radio-Kanade za mlade kompozitore kao i Grand Pri svih kategorija, stizale su nagrade za kompozitora godine, za najveći broj izvedenih dela te godine u Kvebeku, za izuzetnu karijeru", ispričala je autorka opere "Svadba" za koju je dobila nagradu Nacionalnog Art Centra u Otavi, nagradu Dora.

"Kruna svega je prošla godina, godina omaža, gde mi je, na poziv društva za savremenu muziku Kvebeka, održano više od dvesta koncerata širom Kanade, u okviru toga sam u kvabeškom parlamentu bila proglašena za ''Nacionalno blago Kvebeka''", ispričala je kompozitorka.

Nagrade kompozitorku obimnog i značajnog opusa nisu "uspavale", po prirodi je, kako kaže, vrlo znatiželjna i želi da u svakoj novoj kompoziciji istražuje puteve koje ne poznaje potpuno, priznanja stimulišu da nastavi tu istragu.