Deset godina bez Margite Stefanović

Na današnji dan pre deset godina umrla je Margita Stefanović Magi, muzičarka najpoznatija kao klavijaturistkinja beogradske rok grupe Ekatarina Velika.

Ove subote radijska emisija Hulahop je posvećena Margiti Stefanović. U goste dolazi Lidija Nikolić, Margitina prijateljica iz detinjstva, a čućemo i sećanja muzičara koji su je poznavali. Scenski prikaz njenje knjige "Osećanja. O. Sećanja" biće održan 19. septembra u Domu omladine Beograda.

Margita Stefanović rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija.  Završila je arhitekturu, ali je bila i školovani muzičar. Srednju muzičku školu završava u klasi sa Ivom Pogorelićem sa kojim uzima privatne časove kod ruskog profesora Timikina. Kao apsolutni sluhista i uz Pogorelića najtalentovanija u klasi dobija ponudu za nastavak školovanja na moskovskom konzervatorijumu. Ponudu odbija i u Beogradu upisuje arhitekturu koju uspešno završava 1982. Kao student osvaja treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu za rad na temu uređenja crnogorskog sela Reževići. Istovremeno važi za jednog od najtalentovanijih klasičnih pijanista.

Prekretnicu u njenoj muzičkoj orijentaciji predstavlja prisustvovanje koncertu tek formiranog benda Milana Mladenovića Katarina II u sali bioskopa „Topčiderska zvezda“. Prvog maja 1982. upoznaje članove grupe Električni orgazam, a kroz druženje sa njima i Milana Mladenovića. Mladenović je, fasciniran njenim talentom i voljom za istraživanjem, poziva da se pridruži grupi, te kupuje sintesajzer na kojem Stefanovićeva vežba. Nakon povratka sa tromesečnog puta po Južnoj Americi Margita Stefanović postaje stalni član sastava.



Katarina II 1985. menja ime u Ekatarina Velika i deluje sve do 1994. godine. Tokom tog perioda Margita Stefanović komponuje i muziku za pozorište (predstave „Klasni neprijatelj“, „Tri sestre“, „S one strane duge“ i „Majka hrabrost“) i televiziju (drama „Plavi, plavi“), radi kao producent („Karlovi Vari“) i gostuje na albumima mnogih jugoslovenskih grupa (Bejbi Kejt, Elvis J. Kurtović, Van Gogh, Babe).
 

Za Margitu je vezana "urbana legenda" o prvom beogradskom grafitu (ako se ne računa grafit na Slaviji "Provereno - min njet" iz oktobra 1944). Naime, Nebojša Krstić - nekadašnji član grupe VIS Idoli - je na njenoj kući na Slaviji napisao "Margita je dečak". Mnogo godina kasnije grafit je izbledeo, a neko je preko njega ispisao "Prozor mora pasti".

Godine 1985. pojavljuje se u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“ u ulozi sestre glavnog junaka. U filmu se pojavljuje i EKV izvodeći pesmu „Tatu“.

Posle raspada Ekatarine Velike nastavlja da se bavi muzikom. Sa nekoliko beogradskih muzičara krajem 1994. osniva bend Kurajberi koji uglavnom izvodi obrade stranih i domaćih hitova po beogradskim klubovima. Godine 1995. osniva bend EQV sa muzičarem Vladimirom Stojićem i izdaje CD „Ti si sav moj bol“ (nazvan po pesmi Ekatarine Velike) za bečku muzičku kuću „Coop Arts & Crafts Unlimited“.

Na CD-u se nalazi i tehno obrada istoimene pesme. U tom periodu nastavlja da gostuje i na albumima i koncertima jugoslovenskih bendova i povremeno svira sa sastavima Glisersi, Zion banda i Direktori.

Krajem 90-tih njena muzička aktivnost slabi. Godine 2002. komponuje muziku za predstavu beogradske rediteljke Hajdane Baletić „Kaput mrtvog čoveka“ što je njeno poslednje muzičko delo.

Margita Stefanović je poslednje godine života provela u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika, a umrla je 18. septembra 2002. na beogradskoj Infektivnoj klinici. Uzrok smrti nije zvanično objavljen, ali se pretpostavlja da je umrla od posledica dugogodišnjeg konzumiranja droge.

Zorana Predina, frontmena slovenačkog benda Lačni Franz, Margita Stefanović inspirisala je za pesmu "Kosa boje srebra".

"Slučajno sam na TV uhvatio kraj filma o bendu Ekatarina velika, s kojim smo se upoznali, susretali i družili na koncertnim binama cele
bivše države", kaže Zoran Predin objašnjavajući kako je nastao njegov novi singl, pesma "Kosa boje srebra" inspirisana Margitom Stefanović. "Margitu Stefanović, crnu princezu Yu Novoga vala, bolje sam upoznao na koncertu za ljudska prava, u beogradskom SKC decembra 1988. godine, na kojem smo imali, čekajući na tonske probe, puno vremena za razgovor", prisetio se Zoran Predin.

"Oduševila me je snaga Margitinih stavova, mirnoća govora i nežnost njenih pokreta. Očigledno me je tragična sudbina mojih muzičkih kolega do te mere potresla, da sam te noći, pod utiskom filma, sanjao da sam sreo Margitu, ali da me ona nije prepoznala zbog moje kose boje srebra", objašnjava Predin, koji je istog jutra seo i napisao pesmu.

Ti si sav moj bol

Tekst je preuzet sa bloga B92 autora Dragan Dujakovića, napisan za petogodišnjicu smrti

Navršilo se 5 godina od njene smrti, zaboravljena i potisnuta iz memorija onih kojima je dala toliko kroz muziku, stihove. Donela je i kuražila nove ljubavi, nalazila reči da opiše osećanja svakog slomljenog srca.

Bila je deo fantazija, tajnih i javnih, svakog muškarca (verujem i ponekih žena) od 16 pa na više - mada je to u mom slučaju počelo mnogo ranije. Bila je riba i po, avion, devojka o kakvoj smo svi maštali, a bila je mnogo više od toga.

Umetnik, muzičar, pesnik, dizajner, arhitekta - sve to zajedno i još jedna prava "slovenska duša", melanholična, emotivna... Magi, nedostaješ mi!

Svoju karijeru je počela kao "dečak", da bi zahvaljujući Giletu & co upoznala Milana i društvo. Zajedno su uradili ono što više nikada niko neće uspeti na ovim prostorima. Skoro da su zajedno svi i otišli.

Mrzim sam sebe što sam se zaneo i zaboravio pomen na datum. Mrzim dilere i drogu koja ju je na kraju i otela od nas. Mrzim sistem i pajace, jagnjeće brigade i novokomponovane bogataše (prepoznaće se sami) koji su profitirali na njenom radu i autorskim pravima (hm, šta je to u ovoj zemlji?). Mrzim sistem koji ju je ostavio nezbrinutu i dozvolio joj da u bolesti proda svoj klavir, koji joj je otac poklonio dok je još bila dete, u bescenje za vreme sankcija ili da proda svoj stan na Slaviji u još veće bescenje kako bi mogla da plaća reket svojim slabostima.

Svoje poslednje dane je provela u kartonskim kutijama u Borči kao poslednji beskućnik, da bi otišla zauvek na neka mirnija mesta 18 septembra 2002. godine. Voleo bih kada bi barem sada mogli da joj se nekako odužimo, da je ne zaboravimo i da je pamtimo onakvom kakva je uvek bila: nadahnuta i lepa.

Ako neko može da svrati do Bežanijskog groblja i da je obiđe, biću veoma zahvalan.

Magi, volim te!

Margita Stefanović
Beograd, 1 April 1959. - Beograd, 18 septembar 2002.