Izložba "Dado-slike" od danas u Modernoj galeriji Valjevo

Posetioci će imati priliku da vide neke od najmonumentalnijih Đurićevih slika koje se nalaze u Srbiji. Svi radovi su iz privatnih kolekcija, tako da će neka dela prvi put biti izložena za javnost. Ovo je ujedno najobuhvatnija izložba Đurićevih slika organizovana na prostoru bivše Jugoslavije. Miodrag Dado Đurić rođen je 4. oktobra 1933. godine u Cetinju.

Umetničku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Upravo u Beogradu se upoznao sa umetničkom grupom Mediala i sa Ljubom Popovićem sa kojim je nastavio druženje u Parizu. Dobitnik je Trinaestojulske nagrade za životno delo, najvećeg državnog priznanja Crne Gore, a 2009. predstavljao je Crnu Goru na 53. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji.

Pred kraj života radio je na slikama koje su bile izložene na Svetskoj izložbi u Šangaju. Preminuo je 27. novembra 2010. godine u Parizu posle duge i teške bolesti i sahranjen je, po sopstvenoj želji, u Košćelama, blizu Rijeke Crnojevića, u Crnoj Gori. U katalogu izložbe u Valjevu, u tekstu "Vizualni nokturno" istoričarka umetnosti Nataša Kristić ističe da Miodrag Đurić - Dado spada u red vrsnih usamljenika.

"Čitav njegov život stao bi u jedan pasus, za njegovu umetnost potrebno je mnogo više. I on, toga svestan, ne žali. U godinama duboke zrelosti veli: "Meni je moje slikarstvo, da oprostiš, važnije od mog života. Meni je moje slikarstvo, da oprostiš, važnije od moje smrti", piše Kristić.

Ona primećuje da je malo onih u istoriji slikarstva koji su umetnost izdigli iznad egzistencije bića, poništili sopstvenu tvar i u potpunosti se predali činu kreacije. "Dado se deklariše kao jedan od njih, a njegova platna potvrđuju isključivu posvećenost likovnim istraživanjima", kaže Kristić i dodaje da se za njegovo slikarstvo može tvrditi da je onirično, metafizično i moderno, dok su ga velike svetske zbirke umetničkih dela i poznati muzeji inkorporiranjem u svoje primarne kolekcija, proglasivši ga istorijski nezaobilaznim.