Sve je spremno za 57. Bijenale u Veneciji (VIDEO)

"Sada smo u otpočetim pripremama i usaglašavanjima. Enterijer Paviljona je izuzetno uspešno uređen za potrebe izložbe, te smo u jeku podešavanja, jer se radi o slikarstvu troje umetnika različite tehničke specifičnosti", rekao je Šuica Tanjugu.

Srbija se na Bijenalu predstavlja postavkom "Enklavia: Slikarstvo, posledica ovakvog zivota" u okviru koje izlaže troje umetnika - Vladislav Ssćepanović, Dragan Zdravković i Milena Dragičević, a Šuica je kaže da izložba pokreće pitanja "ne samo medijski pretovarene današnjice nego i vrlo intrigantnih svirepih okolnosti u kojima današnja medijska slika opstoji".

Sa temom "Viva Arte Viva", Bijenale se ove godine održava od 13. maja do 26. novembra, pozvano je 120 umetnika iz 51 zemlje, a njih 103 prvi put učestvuje. Izložba će obuhvatiti 85 nacionalnih postavki i prvi put učestvuju tri zemlje: Antigva i Barbuda, Kiribati i Nigerija. Prema rečima direktora manifestacije Paola Barate, Bijenale je posvećeno otvorenom dijalogu između umetnika i između umetnika i publike i to je razlog njegovog postojanja.

Ta misija je ove godine postala, kako ističe Barata, i tema Međunarodne izložbe savremene umetnosti, jer ovogodišnje Bijenale "slavi i zahvaljuje na postojanju umetnosti i umetnika čiji svetovi proširuju naše poglede i prostor našeg postojanja". "Kristin Masel je izložbu nazvala 'Viva Arte Viva', inspirisana humanizmom koji kroz umetnost slavi čovekovu sposobnost da izbegne dominaciju svetske moći i vlasti. U tom smislu čin umetnosti jeste čin otpora, oslobođenja i velikodušnosti", istakao je Barata, dodavši da Bijenale sa 85 nacionalnih postavki još jednom donosi pluralizam glasova kao svoj zaštitni znak.

Kustos 57. Bijenala Kristin Masel naglašava da u današnjem svetu punom konflikta i šokova, umetnost svedoči o onome najdragocenijem što nas čini ljudskim bićima. "Umetnost je prostor za razmišljanje, individualni izraz, slobodu i fundamentalna pitanja. Umetnost je poslednji bastion, koji neguje iznad i izvan trendova i ličnih interesa i stoji kao nedvosmislena alternativa individualizmu i ravnodušnosti", pojasnila je Masel. Ona smatra da je uloga, glas i odgovornost umetnika važnija nego ikad.

"U okviru i kroz te indivuadualne inicijative svet sutrašnjice dobija oblik, koji je svakako neizvestan, ali ga umetnici bolje osećaju nego drugi", istakla je Masel, objašnjavajući temu ovogodišnjeg Bijenala i naglasila da je "Viva Arte Viva" uzvik i strastveni povik za umetnost i umetnike. Kustos srpske izložbe Ssuica primetio je da ovih dana širom Venecije, "svet današnjice, koji je u ekonomskom i geopolitičkom previranju, i taj traumatični ishod zadobija zanimljive akcente na ukupnoj izložbi 'Viva Arte Viva'".

"Velikim plakatom preko cele fasade jezuistke crkve na Rivi delji Skijavoni najavljuje se Paviljon Azerbejdžana, državne velesile naftnih nalazišta i prerade crnog zlata, dok se na obali kanala Grande kao džinovski uspravni valjak nalazi potpuno zlatni spomenik počivšeg američkog umetnika Džejmsa Li Bajarsa kao podsetnik na njegove provokativne performanse o vrednosti", navodi Šuica.

Svuda je u fokusu, kako je on primetio, ideja moći i dragocenosti. "Manipulacije otkrivenim blagom svih osnova naše civilizacije je i tema provokativne izložbe Dejmijena Hirsta, zapravo imperija korporacijskih zamisli u dva moćna paviljona, u Punti dela Dogana vlasnika magnata Fransoa Pernoa i Palati Grasi", rekao je Šuica. U Paviljonu Srbije, koji se otvara 11. maja, posetioci će imati priliku da vide tri ciklusa umetnika različitih izražajnosti - Šćepanovićev "Playground", Zdravkovićev "Stanje hibernacije" i "Podizanja za Transatlantiku" Milene Dragičević. "Stanje hibernacije" je, prema rečima autora, stanje koje je izmešteno iz realnosti, kao vid bega i društvene angažovanosti sa željom da skrene pažnju da je neko toliko izrevoltiran stanjem u društvu da pokušava da se distancira iz svega toga.

Šćepanović će izložiti slike čija je tema zloupotreba dece u globalnoj ekonomiji rata, globalni mediji, zloupotreba softvera u produkciji rata i destruktivnosti, dok Dragičević objašnjava da "Transantlantiku" doživljava kao mesto porekla, a svoja dela kao "darivanje ili prinošenje".