Borba sa bikovima - sudar života i smrti

“Hose Tomas je jedan od starijih, čuvenih toreadora u Španiji. Čak bih rekao da je i prilično lud, ali to je za divljenje. Iako je u pitanju prilično čudna tradicija koju gajimo, morate da priznate da je, u najmanju ruku, neverovatno to da je on, zajedno sa svojim ostalim kolegama bio spreman da nekoliko puta godišnje umre u izazovu sa bikom”, objašnjava za portal B92 Alehandro de Viljota, sin čuvenog španskog umetnika Havijera de Viljote (Madrid, 1944) i kustos izložbe “Havijer de Viljota. Borbe sa bikovima: Goja, Hemingvej i Hose Tomas”, koja je 14. novembra otvorena u Institutu Servantes u Beogradu. “Zbog toga nije ni čudo što je taj deo španske tradicije tako jako privukao i inspirisao mog oca, pa vi sada možete da posmatrate njegove radove. To je zaista nešto posebno.”

Deo izložbe naslovljen “Tribute to José Tomás” zapravo je treći deo postavke u Servantesu, u čijem je centralnom delu smeštena istoimena serigrafija sa kolaž-papirom na akvarelnom “arches” papiru, nastala 2009. godine.

Međutim, opsesija Havijera de Viljote borbom sa bikovima stara je decenijama i potiče još od sedamdesetih, kada je ovaj madridski umetnik, napravio svoje prve litografije inspirisan delima slavnog Fransiska Goje.

“Goja je, kao veliki slikar, važna referenca za brojne svetske umetnike, a naročito za one koji dolaze iz Španije. On je prvi slikar koji je na svojim delima ovekovečio špansku tradiciju vezanu za bikove”, navodi Alehandro de Viljota. “Nikada pre njega tako dobro na umetničkim slikama nije oživela ova španska priča. Precizno, poetično i složeno. Zbog toga se i moj otac oslanja na Goju, naročito u svojim prvim radovima vezanim za ovu temu.”

Izložba obuhvata 23 dela iz proteklih 40 godina rada Havijera de Viljote, a između Goje kao početne i Tomasa kao krajnje inspiracije smestio se američki Nobelovac Ernest Hemingvej.

“Posle radova inspirisanih Gojinim stvaralaštvom i toreadorskom tradicijom, moj otac je napravio pauzu dugu skoro trideset godina. A onda se, po boravku u Americi gde se još detaljnije upoznao sa životom Ernesta Hemingveja, vratio ovoj temi, početkom dvehiljaditih”, kazao je Alehandro de Viljota.

“Ne postoji neko grandiozno objašnjenje zašto je baš izbor pao Hemingvej, osim što mu se divio kao piscu i što ga je poštovao kao ličnost, jer je Hemingvej bio taj koji je Španiju otvorio svetu pišući o njoj tokom Frankove diktature”, dodaje mlađi De Viljota.

Postavka izložena u Institutu Servantes obuhvata prilično optimistične radove, smatra Alehandro, navodeći kako je opus njegovog oca često znatno mračniji, inspirisan temama kao što su terorizam, ugnjetavanje ljudskih prava… “Moj otac voli istoriju, i premda ima 72 godine, i danas aktivno radi i stvara. Veoma je spiritualna osoba i kada slika do čini lako i jednostavno. Nama deluje kao da uopšte ne razmišlja ni o čemu dok to radi”, dodaje Alehandro de Viljota navodeći kako on sam pripada četvrtoj generaciji umetnika u porodici De Viljota.

“Odrastanje u takvim porodicama je ponekad teško. Dok si dete, pa i kasnije, ne razumeš mnoge stvari”, priznaje on. “Ali pravi odgovori stižu mnogo kasnije, tek kada shvatiš da je tvoj tata genije, i kada počinješ da uživaš gledajući ga kako jednostvano stvara nešto što drugi zovu umetnošću. Do tada moraš da budeš strpljiv, da ne insistiraš na tome da dobiješ sve odmah. To je privilegija, prilično jedinstvena, i ako znaš kako da je iskoristiš zaista se možeš smatrati srećnikom.”

Havijer de Viljota (Madrid, 1944), samouk od svoje 13. godine, pripada tredoj generaciji porodice slikara. Usavršavao se kao arhitekta na Visokoj školi arhitekture u Madridu, na kojoj je potom dugi niz godina držao predavanja iz Analize formi. Dobitnik je nagrade za slikarstvo na Nacionalnoj izložbi lepih umetnosti, a sedamdesetih godina priređuje i prve samostalne izložbe u Španiji i inostranstvu. Ubrzo napušta profesorski posao i u potpunosti se posveduje slikarstvu i vajarstvu, konstantno tražedi inspiraciju u humanističkim i socio-političkim okolnostima.

Njegov rad izložen je u vodećim kolekcijama savremene umetnosti širom sveta, među kojima se ističu Muzej kraljice Sofije (Španija), Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando (Španija), Centar savremene umetnosti u Malagi (Španija), Muzej lepih umetnosti u Malagi (Španija), Narodna biblioteka Španije (Španija), kao i nacionalni muzeji u Čileu, Boliviji i Meksiku, između ostalog.

Slikar, vajar i arhitekta Havijer de Viljota u junu 2014. godine primljen je za dopisnog člana Kraljevske akademije lepih umetnosti San Telmo u Malagi.