Zašto je Belef ostao bez Terratorije?

To se zbiva prvi put od 2008. godine kada je Marko Lađušić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, pokrenuo inicijativu kojom su studentske skulpture nastale u Terra Kikindi artikulisale mnoge centralne gradske prostore Beograda i povezale građane s umetnošću na direktan način.

Deca su mogla slobodno da ih dodiruju, stvorila se komunikacija s umetničkim delima na ulici i, moglo bi se reći, kod publike se spontano povukao zazor svojstven formalističkim izlagačkim praksama. Nakon završetka Belefa skulpture su tradicionalno darivane raznim institucijama - školama, obdaništima ili bi u drugim gradovima započinjale nov život, podseća Lađušić. Međutim, zbog restriktivnog budžeta za Terratoriju nema para, kaže za Danas Vojkan Borisavljević, umetnički direktor Belefa i kompozitor. On objašnjava da su mu, kad su iz Belef centra predložili Terratoriju rekli kako ona neće koštati.

- Potom se pojavio Marko s cenom od 300.000 dinara, pa sam ja uspeo da ubedim programski odbor da se to prihvati, ali je u međuvremenu došlo do restrikcije finansijskih sredstava kada smo morali da pravimo redukciju. Meni je, recimo, mnogo više žao što smo odustali od Musicology festivala, koji je jako kvalitetan - kaže Borisavljević.

Lađušić ne veruje da je razlog za odjavu izložbe nedostatak sredstava.

- Za nas budžet faktički nije bio ni potreban. Zahvaljujući Terri iz Kikinde koja je sve isproducirala dajući umetnicima na raspolaganje odlične uslove za rad - naglašava Lađušić.

On ističe da sredstva potrebna za transport i postavku izložbe iznose svega 300.000 dinara, ali i da je postojala varijanta da se to smanji ako bi Gradsko zelenilo prebacilo radove do Beograda, ako bi umesto fizičkih radnika bili angažovani studenti koji su, kako kaže, bili spremni da se angažuju.

- Da su u Savetu želeli izložbu, ona je mogla biti realizovana budući da ih uopšte nismo ucenili da nam je neophodno 300.000 dinara. Mi bismo prihvatili smanjenje budžeta. Kad smo već napravili radove, da ih onda i izložimo. Ali dobre volje nije postojalo. Jednostavno su nas skinuli s programa i to je to - pojašnjava Danasov sagovornik.

Lađušić kaže da su razočarani i ljuti kako autori tako i ljudi iz Terra Kikinde i podseća da je ove godine učestvovalo 33 skulptora koji su realizovali oko 70 skulptura većeg i oko 200 malih formata. Oni su iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Norveške, Italije, a Lađušić se pobrinuo za njihov smeštaj dok su hranu sami plaćali.

Umetnicima su vraćene skulpture ali je većina odlučila da ih pokloni Belef centru kako bi se nastavila tradicija darivanja. Na kraju krajeva, gde bi velike formate i držali. Lađušić konstatuje da pod ovim uslovima Terra Kikinda više neće hteti da ulaže ogromna sredstva u ovaj projekat a benefit fakulteta likovne i primenjene umetnosti je izgubljen jer studenti više neće imati šanse da se tamo usavršavaju.