Mural Gijoma Albija u Beogradu

Olbi, koji je za svoje umetničko ime odabrao REMED, jer on, kako je objasnio u razgovoru za Tanjug, umetnost doživljava kao lek (remedy), uradio je mural na bočnom zidu stare višespratnice u Karađordjevoj ulici 31, preko puta savskog pristaništa.

Mural, visok 20 i širok osam metara, umetnik je, kako je rekao, radio dva i po dana, ali se dugo i pomno spremao za ovaj projekat. Kada je prihvatio poziv da izvede "jedno grandiozno zidno delo" u Beogradu, u kome nikada do sada nije bio, počeo je da istražuje prošlost grada, da upoznaje njegove vizure, ali i srpsku umetnost , posebno onu iz srednjeg veka, jer je odlučio da naslika Sveticu zaštitnicu Beograda. Tako ispod murala piše "La Santa del Belgrado", uz potpis umetnika REMED i datum.

"Čitajući istoriju Beograda, zapazio sam da je stalno rušen i iznova građen, da je bio značajan srednjovekovni grad, da u njemu ima crkava sve tri monoteističke vere, a onda sam video slike Beogradske tvrđave i srednjovekovnih srpskih fresaka. Posebno me je impresionirala ikona 'Bogorodice trojeručice', za koju sam saznao da je Srbi smatraju za svoju zaštitnicu", ispričao je umetnik.

On je podsetio da su njegovi murali i drugi radovi rasuti po Evropi i da sada živi i radi u Španiji. "To me je inspirisalo da i moja 'zaštitnica' dobije više ruku, pa da njima i štiti i razara grad (ali to radi iz potaje, cevi topova joj vire iz rukava)", dodao Olbi.

Na pitanje zašto je ceo mural rađen u crno-beloj boji koju narušavaju samo dva zlatna predmeta, Olbi je odgovorio da između nogu "Sante de Belgrado" leži zlatno raspuklo jaje, simbol života iz koga raste kultura kojoj pripada Beograd, dok je iznad njene glave zlatno sunce koje takođe daruje život. "Prisustvo beline je jednim delom nužnost, jer kada moram da završim veliki mural u veoma kratkom roku, onda radim u crno-belom koloritu, ali istovremeno to su simboli dobra i zla. Nadu i želju za mirom simbolizuju golubice koje su iznad glave 'Sante' kao što su munje i kapi kiše koji se smenjuju na njenoj odori simboli destrukcije i obnove", objasnio je on.

"'Santa' ima krila, poput anđela je, ona je, možda, baš anđeo sa blagim osmehom na licu, a osim toga video sam da se na vašim ikonama javljaju krila i kada nisu predstavljeni anđeli, već drugi sveci, pa i Bogorodica", nastavio je Olbi da tumači delo koje će "dočekivati" putnike kada stignu brodovima u Beograd.

Slikao je, veli, potpuno sam, tako što je prvo sprejom preneo unapred zamišljenu kompoziciju na zid, a zatim je crnim sprejom ispunio površine koje treba da budu crne i " krečio" snežno belom one koje treba da budu bele. Ostatak zida je ostavio da se vidi gruba omaltersana (i to veoma neravno) podloga na kojoj je radio.

"Koristio sam akrilik (crni) i najkvalitetniju belu boju, tako da bi mural trebalo da traje decenijama", obećao je Olbi, odgovarajući na pitanje koliki je "vek trajanja" ovog njegovog murala.

Na opasku da se na figuri i celoj kompoziciji prepoznaju uticaji Fernana Ležea i Pikasa, iz ranih dvadesetih godina 20. veka, Olbi je odgovorio da je oduševljen što je prepoznato koga sledi u svom radu, dodavši i ime Anri Matisa, ali naglasivši da ga posebno fascinira, u likovnom pogledu, cela prva polovina 20. veka.

"Zar moj mural, zaista, poseduje kvalitete murala Dijega Rivere", iznenađeno je zapitao Olbi, otkrivajući da je to jedan od umetnika kome se divi.

Olbi već danas napušta Beograd, ali nosi veoma lepe uspomene iz njega: "Dok sam slikao, uprkos kiši i lošem vremeneu, motivisala me je želja da stvorim novo umetničko delo, a sada odlazim srećan, jer sam uradio nešto dobro, što će ostati gradu i njegovim žiteljima", rekao je Olbi Tanjugu.