Miki Manojlović: "Politika nam ulazi u svaki dom"

"Ja sam čitao 'Slobodnu' dok se vi još niste rodili", pohvalio se legendarni Miki Manojlović kad je došao u zagrebački hotel "Dubrovnik" na dogovoreni intervju. Jedan od najboljih glumaca svih vremena na ovom području gostuje na Zagreb film festivalu filmom "Sam samcat" Bobe Jelčića, gde ima upečatljivu sporednu ulogu.

Miki je u filmu opet impresivna glumačka pojava, dosta je samo da sedi i puši cigaretu, sve su oči uprte u njega. Ne mora Miki imati nikakav tekst, samo da bude u kadru, a oko jednostavno beži na njega. To je odlika velikog glumca.

"Čujte, kad ste sami u kadru... normalno je ako sam samo ja tu, da onda vi to i gledate. Normalno je da oči publike gledaju tu, jer nemaju šta drugo da gledaju", skromno će Miki.

Ali, niste sami...
"To je drugo. Ne znam. To vam je s filmom jedna određena stvar, to je jako zanimljivo. Puno o tome možemo razgovarati. Film je ipak jedna uokvirena nadgradnja koja vam je dana i određena. Vi nju pratite, ne možete van tog kadra. I to je mana filma."

Za razliku od pozorišta...
"Za razliku od pozorišta."

Razmerno često vas viđamo u hrvatskom filmu. Redovno dobijate ponude i uredno se odazovete? Paše li Vam da glumite na hrvatskom?
"Vrlo se neuredno odazivam."

Znači, ima toga još...
"Čujte, nisam ja tu baš konstantno, ali nije bilo nikakvih većih prekida. Sad je tu hrvatska kinematografija koja ima ogromnu tradiciju, nakon jugoslavenske, koja je bila zajednička i bila je prožeta. Bili smo prožeti tako da sam ja igrom slučaja u hrvatsku kinematografiju, tada jugoslavensku, ušao 1980, 1981. godine. To je prirodno."

Ne zaleti vam se ekavica koji put pa da bude rez ili nešto?
"Ne, ne. Vi možda niste gledali 'Kralja Lira' u HNK na hrvatskom."

Nisam gledao, ali znam...
"Pitajte. Mnogi mi kažu 'čekali smo te gde ćeš se zeznuti'."

Mnogi zlobnici bi to hteli...
"Nisu zlobnici..."

Ipak, nikad Vam se to nije dogodilo.
"Nikad. Jednom mi se dogodilo kad sam rekao 'spasti' umesto 'spasiti'."

Je li Vam ikad iko s jedne od ove dve strane možda prigovarao što glumite u hrvatskom filmu jer uvek su prisutne neke nacionalne tenzije?
"Ne, ma kakvi. Obratno. Ni približno. Ja ne znam za takav slučaj. Možda je takav slučaj kod nekoga, možda postoji, ali ne znam za to. Da je više takvih događaja bilo bi bolje."

Mislite, više sinergije? Više produkcija bivše Jugoslavije?

"Da. Ali, ne mislim samo na film i pozorište. Pazite, recimo pozorište. Kakav je potez HNK, koje je nacionalno pozorište, to je ozbiljan pokazatelj više stvari - oni su zvali jednog glumca... neću ni govoriti više od toga, da bi tek ispunili ne znam šta. To je jedan pokazatelj ozbiljne zrelosti i svesti o otvorenosti koja nije samo u smeru Beograda nego u svim smerovima. Mislim, nešto otvorenog srca s dobrom namerom. To je bitno. To se nije događalo često. Nije ni bilo rata. Događalo se ponekad na filmskom letu, na Dubrovačkim letnjim igrama, pojedini glumci bi glumili, ali ovo se nije događalo. To je velika stvar.

Film je nešto drugo. U filmu je uvek bilo više te prožetosti nego u pozorištu. Zato je to jedan pokazatelj koji nije samo još jedan dokaz koliko je Dubravka Vrgoč tu bitna za hrvatsku kulturu, ne samo u ovom mom slučaju nego generalno. Mislim, šta je sve ta žena napravila na mnogim planovima. Ne ulazimo u ove druge, unutarnje razmirice, ali ono što ostaje to je rezultat, to je ono što se vidi na sceni. To je publika koja gleda. Tu i u inostranstvu. To važi i za film."

Film koji predstavljate na ZFF-u, "Sam samcat", porodična je drama, ali sa strane, implicitno, a opet razorno na neki način, ulazi politika kao npr. vidimo vesti o “Lex Agrokoru” itd. Mislite li da je danas politika sveprisutna i da ulazi i svaki dom, pogotovo na ovim prostorima?

"Moram vam reći da politika na svim prostorima ulazi u svaki dom, ulazi čak i vani, ali to su srećnija, sređenija društva. Ljudi gledaju taj dnevnik i slušaju vesti. Čovek današnjice otkad se probudi čeka šta će čuti i šta će se novo dogoditi. Šta će biti još strašnije od onoga što živimo i što se događa. U ljudskom biću ima nečeg mazohističkog i jednostavno želi da vidi neki problem, neki požar ili nesreću. Pogledajte samo portale kojima smo okruženi. Pogledate bilo koji portal, samo ko je koga i kako ubio, silovanja, zatočeništva, pedofilija, u crkvi, van crkve, svugde. Mislim, dobri primeri nakon rata su zapravo uništeni i ne stvaraju se novi. Imate generacije koje više ne mogu da prepoznaju kvalitet nečega, smisao nečega."

Ostatak intervjua pročitajte na sajtu Slobodne Dalmacije.