Ana Belen za B92: Srbija? Kusturica i Bregović, naravno

Piše: Slobodan Maričić, b92.net

Tim povodom Ana Belen je došla u Beograd, u kojem će joj u sredu biti uručen Zlatni pečat, najvažnije priznanje koje dodeljuje Jugoslovenska kinoteka.

Na pitanje koliko zna o ovdašnjoj muzici i kinematografiji kaže: “Naravno da znam za velikog Kusturicu i Gorana Bregovića“.

“Ono što bi meni sada trebalo jeste nekoliko dana viška da mogu da uživam u Beogradu“, dodaje Ana Belen.

Rođena je 1951. u Madridu kao Marija del Pilar Kuesta Akosta. Karijeru je započela kao trinaestogodišnjakinja u filmu "Zampo y yo".

“Još od detinjstva sam bila veoma svesna da bih mogla da se bavim umetnošću, kao i da bi mi taj rad mojoj porodici mogao doneti bolji život“, ističe Ana Belen.

Taj film nije doživeo neki uspeh posle premijere, ali je tokom godina postao jedan od kultnih ostvarenja španske kinematografije. Zato je Marija del Pilar Kuesta Akosta uzela ime Ana Belen.

Zbog čega ste vas dve postale tako dobre prijateljice?

“Nisam ja odabrala to ime, producenti su ga odabrali za mene. Međutim, to ime je s vremenom postalo moje. Dve Ane se slažu odlično i nemaju potrebu da optužuju jedna drugu za bilo šta“, kaže Ana Belen.

Karijeru u filmovima i muzici gradila je tokom više decenija, a jedna od njenih najprepoznatljivijih pesama jeste “Puerta de Alcalá“ iz 1986. godine.

Acompaño a mi sombra por la avenida,
mis pasos se pierden entre tanta gente,
busco una puerta, una salida
donde convivan pasado y presente... U toj pesmi ona kaže da traži izlaz i mesto na kojem se susreću prošlost i današnjost. A šta danas traži?

“Uspomene. Uspomene koje bi valjda svako trebalo da ima“.

Osim toga, uradila je jednu pesmu za drugi deo filma “Sam u kući“, a objavila je i dva albuma sa pesmama čuvenog Lorke. Zašto baš on?

“Lorka je veliki pisac, velikan kog je ubila diktatura, onaj koji nas tera da ništa ne zaboravljamo. Svaki pisac se hrani onim što ima u svojoj okolini i Lorka tu nije nikakav izuzetak. A Španija je oduvek bila zemlja radosti i zemlja smrti“, navodi Ana Belen.

Njen dugogodišnji partner Viktor Manuel izjavio je u jednom intervjuu da kod Ane Belen lako primeti da li je dobro ili loše raspoložena.

A šta vam se trenutno vidi na licu?

“Nekoliko bora više i onaj isti izraz radoznalosti za sve oko sebe“, ističe Ana Belen.

Novinar Migel Anhel Viljena, koji je napisao njenu biografiju, jednom je izjavio da je ona jedna od retkih umetnica sa kojom je moguće proći kroz istoriju Španije. Početkom ove godine Španska akademija za film dodelila joj je Goja priznanje za životno delo.

“Jednostavno sam ponosna i zahvalna na svemu što mi se dogodilo. Kada se okrenem iza sebe vidim brojne proživljene godine i promene koje su se neprestano dešavale otkako sam počela da se bavim ovim poslom“, kaže Ana Belen, ističući da nikada ne pravi nikakve planove za budućnost i uvek pušta da je život iznenadi.

Na kraju, na pitanje šta bi volela da bude kad poraste, odgovara:

“Volela bih da postanem jedna simpatična starica koja je uspela da zadrži oko sebe sve svoje prijatelje“, zaključuje Ana Belen u intervjuu za B92.net. Deseti “Španski metar“ u organizaciji Instituta Sevantes biće održan do 1. juna u Beogradu. U petak počinje glavna selekcija savremenih filmova iz Španije iz Latinske Amerike.

Među njima su trileri (u kojima su Španci poslednjih godina pokazali da znaju šta rade) “Bar“ i “Osveta na čekanju“, komedije “U četrdesetim“, “Papiri na vetru“, kao i španska verzija fantastičnog francuskog filma “Nedodirljivi“, samo pod nazivom “Nerazdvojni“.

Tu su i drame “Početak vremena“, “Mlada“, “Guten tag Ramon“, “Srećnih 140“, “Ta divna mladost“ i “Podneblja“, dok će beogradska publika moći da uživa i u istorijskom filmu “1898: Poslednji ’Filipinci’.

U okviru ciklusa “Počasna Goja nagrada 2017: Ana Belen“, biće prikazana ostvarenja “Muke“, “Tražnja“, “Zlodusi u kući“ i “Ljubav može ozbiljno da ugrozi zdravlje“

Osim toga, u okviru “Španskog metra“ biće prikazivani i odabrani dokumentarni filmovi u okviru ciklusa "Imaginarna geografija", koji se bavi migracijama i sudbinama migranata.

Ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci su 200 dinara, u Kulturnom centru Beograda 250, dok je ciklus u okviru Mikser festivala besplatan.

Gde se i kada koji film prikazuje možete pronaći na sajtu festivala “Španski metar“.

Nakon Beograda, program "Savremeni film" moći će da pogleda i publika u Novom Sadu.