Pita s višnjama i zlo: Serija koja je sve promenila

Posle više od četvrt veka jedna od najboljih serija svih vremena "Tvin Piks" vratila se na monitore širom sveta.

Podeli
Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Piše: Slobodan Maričić

Plava žena u crvenoj haljini i s bolnocrvenim karminom na usnama peva na bini. Iza nje bubnjar i basista lagano prave ritam.

Roadhouse je večeras pun. Svi stolovi su zauzeti, za šankom je gužva. Tu je iz nekog razloga i velika grupa ljudi sa mornarskim kapama.

„Tell your heart that I'm the one
Tell your heart it's me“,
peva bolnocrveni karmin.

U separeu sa leve strane sede dečko i devojka. Konobarica im je upravo donela piće. Njegova kosa je crna, obučen je u crnu kožnu jaknu kakva ide samo uz motor i ni uz šta više. Devojka koja sedi s njim je lepa, kosa joj je kovrdžava, a pogled prikovan za njega.

„I want you
Rockin' back inside my heart
I want you
Rockin' back inside my heart“


Za jednim od stolova nasred prostorije sede dva muškarca i starija gospođa sa duguljastim panjem u rukama kao da drži bebu. Ljušti nešto i nežno u ritmu muzike mazi svoj panj. Mnogi misle da je ona luda samo zato što često priča sa njim, ali ne razumeju da je njen panj svašta video.

Napolju se čuje grmljavina. Muzika na trenutak prestaje. Počinje nova pesma, malo sporija.

„Moving near the edge at night
Dust is dancing in the space
A dog and bird are far away
The sun comes up and down each day“


Muzika je opet stala, kao i svi koji su se do pre nekoliko trenutaka lepo zabavljali ispijajući svoja pića i učestvujući u kakvim partijama trača. Kao da je vreme stalo.

Na bini se umesto crvenousne pevačice pojavljuje div.. Oči su mu plave, nosi crvenu leptir-mašnu. Gleda u muškarca crne zalizane kose pored panja koji zna štošta.

„Dešava se opet“, kaže mu div.

„Dešava se opet“, ponavlja mu div.

Ako se malo bolje zagledate, žena sa panjem u naručju u tom trenutku pomera ruku. Vidi ga i ona, zna. A posle će joj reći da je luda…

Devojka krvavog lica leži na podu. Čuje se kako neko teško diše u pozadini...

Div gleda u muškarca zalizane kose koji deluje kao kakav FBI agent i ne sklanja pogled. Nestaje, bend se ponovo stvorio na bini i muzika opet ide.

Light and shadow change the walls
Halley's comet's come and gone
The things I touch are made of stone
Falling through this night alone“


„Žao mi je“, tapše agenta po ramenu prastari muškarac sa sedim brkovima koji se jedva dogegao do njegovog stola. I on ima leptir-mašnu.

Devojka u separeu počinje da plače. Dečko je došao kod nje kako bi je zagrlio.

Desilo se opet...

Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Posle više od četvrt veka jedna od najboljih serija svih vremena „Tvin Piks“ vratila se na monitore širom sveta.

Iako je serija te 1991. ukinuta posle druge sezone zbog slabe gledanosti, tokom godina stvorila je kult. Ono što mnogi ističu jeste da je „Tvin piks“ bio i ostao game changer u američkoj televiziji. Ništa takvo ranije nije snimljeno, a tek su posle došli svi od „Dosijea X“, preko avantura simpatične i mile porodice Soprano do „True detective“.

Nikada ranije niko nije spojio sapunicu, triler, elemente horora, komedije, zavijene u linčovsku nadrealnost i dobru muziku.

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Aleksandar S. Janković za B92.net na pitanje šta je „Tvin Piks“, kaže:

“Televizijska serija koja je promenila sve. Zato i smatramo 1990. kao nultu godinu. Na isti način na koji je 1975. Spilbergov ‘Jaws’ postavio nove parametre mejnstrim filmova i uveo fenomen blokbastera, tako je i ‘Tvin Piks’ promenio klimu kombinujući narativ ‘Gradića Pejtona’ sa autentičnim postmodernim nadrealizmom Dejvida Linča”.

Kako kaže, da nije bilo Linčove i Frostove serije nikada “Brejking bed” ne bi otišao kući sa 100 osvojenih Gremija.

”Serija se bavila fetišima i tabuima. Linč je bio ‘vruća roba’ jer je osvojio Kan filmom ‘Divlji u srcu’ i pre toga ‘Plavi somot’. Dosta glumaca iz ta dva filma je glumilo i u ‘Tvin Piksu’. Januarski "Plejboj" iz 1991. je imao piktorijal Šerilin Fen, obnaženu u crno-beloj tehnici. Onda, ova serija je donela dozu ozbiljnosti i makabričnosti na čijem je talasu nastalo čitavih devet sezona ‘Dosijea X”. Ova serija bi osamdesetih sigurno imala kemp prizvuk, a ovako je postala komplikovana melodrama o gubitku i sticanju vere, o platonskoj ljubavi i između ostalog o vanzemaljcima i paranormalnom”, navodi Janković.

A kako je uopšte došlo do toga da agent Dejl Kuper dođe u Tvin Piks, tu nedaleko od granice sa Kanadom, da istražuje ubistvo najlepše, najbolje i najomiljenije Lore Palmer, pije najbolju kafu i jede najbolju pitu s višnjama na svetu?

Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Studio Vorner braders angažovao je Dejvida Linča 1986. godine da režira film o životu Merilin Monro. Linč navodi da je bio “kao zainteresovan” za to.

“Sviđala mi se ideja o ženi u nevolji, ali nisam znao da li mi se sviđa da to bude istinita priča”, kaže Linč.

Na scenariju je radio sa Markom Frostom, sa kojim je postao dobar prijatelj, ali studio je ubrzo otkazao čitav projekat. Posle toga zajedno su radilii na filmu “One Saliva Bubble” sa Stivom Martinom, ali ni taj film nije ugledao publiku sa filmskog platna.

Linča je potom njegov agent Toni Kranc ohrabrivao da napravi televizijsku seriju.

“Trebalo bi da uradiš seriju o stvarnom životu u Americi – tvoju viziju Amerike koju si pokazao u ‘Plavom somotu’”, rekao mu je Kranc i Linč je dobio ideju o “priči iz malog grada”.

Na početku serija je trebalo da se zove “Severna Dakota”, a Frost, Kranc i Linč odlučili su da prvo stvore grad, pa tek potom njegove stanovnike.

U Severnoj Dakoti im je nedostajalo šuma i planina, pa je naslov promenjen na “Severnozapadni prolaz”, što je kasnije bio naziv prve epizode “Tvin Piksa”. Nacrtali su mapu i odlučili da će grad imati pilanu. Potom im je iz skrivenih delova uma došla ideja o telu koje jezero izbacuje na obalu.

Odlučeno je da će to biti simpatična devojka iz susedstva u koju su svi jednom bili zaljubljeni, ali koja je vodila dvostruki život, koji ju je doveo do smrti.

Ideju za to su, kako se navodi, dobili iz nerešenog ubistva Hejzel Dru u Njujorku 1908. godine.

Sve su to odneli u ABC 1988. godine, sa idejom da misterija oko ubistva Lore Palmer bude samo osnova za prikaz života stanovnika jednog malog grada.

“Tvin Piks” se tako može primeniti i na mesta u Srbiji i bilo gde druge. Prolaznik ili neko nov ko dođe u selo vidi lepe kuće, ljubazne domaćine, dobru hranu i ponekog čudaka koji priča sa svojim panjem. Što je duže tu ukazuju mu se nove stvari – ko je s kim u svađi, ko koga s kim vara…

“Saglasan sam s tim. Imate i patologiju betonske otuđenosti u soliterima. Možda vas samo pet centimetara zida odvaja od komšije koji živi u džamahiriji ili je ogrezao u porodičnom nasilju. Patologija srpskog sela je možda najživopisnija, zato što su svakodnevne vesti kakve jesu. Život imitira umetnost i život je čudniji od fikcije”, kaže profesor Aleksandar S. Janković.

Koliko ljudi živi u Tvin Piksu?

Ideja je bila da u Tvin Piksu živi 5.120 ljudi. Međutim, postojao je otpor prema serijama o ruralnim sredinama u to vreme, televizijske mreže su verovale da građani iz urbanih sredina neće moći da se povežu sa ljudima iz malih industrijskih gradova. Zato je ABC tražio da na tabli na ulazu u grad piše 51.201. U vodiču za Tvin Piks koji su autorizovali Linč i Frost navodi se da u Tvin Piksu ipak živi 5.120 ljudi i da je znak imao štamparsku grešku.

Linč i Frost su želeli da spoje sapunicu i misteriju, što se svidelo ljudima iz ABC-a, pa su rekli Linču da napiše scenario za prvu epizodu. Frost je napisao neke nešto rečitije likove poput Bendžamina Horna, dok je Linč, apsolutno logično, bio zadužen za agenta Kupera.

“On kaže dosta toga što ja kažem”, izjavio je jednom Linč.

Međutim, bilo je problema ubediti ABC da kupi seriju. Pristali su iako su neki smatrali da “Tvin Piks“ nikada neće uspeti. Analitičar medija i stručnjak za advertajzing Pol Šuman izjavio je tada:

„Ne mislim da serija ima šanse da uspe. Nije komercijalna, radikalno je drugačija od svega na šta smo kao gledaoci naviknuti da gledamo“.

“Tvin piks” je ipak krenuo krenuo, Dejl Kuper i njegova Dajen stigli su u mesto sa 51.201 stanovnikom (a koliko ih zapravo ima pogledaj okvir) da koristi svoje snove, intuiciju i savete diva za rešavanje ubistva Lore Palmer.

Kritičarima se serija svidela, a pilot-epizoda oborila je sve rekorde gledanosti.

Inače, serija je uz malo zakašnjenja stigla i u Jugoslaviju (ili barem ono što je ostalo od nje) u kojoj je takođe izazvala dosta pažnje.

“Fenomen ‘zakašnjenja’ je danas nepojmljiv, ali to je bilo normalno u predratnoj Jugoslaviji da sve kasni, filmovi, TV serije, ploče. Ipak, bili smo dosta dobro informisani, a pesma Falling koju je pevala Džuli Kruz iz serije je bila poprilično popularna. Znali smo da je suštinsko pitanje ko je ubio Loru Palmer, a i štampa je poprilično podgrejavala stvari. Ipak u to vreme nažalost bile su vesti koje su popularnije od Tvin Piksa. Rat je uveliko počeo”, kaže za B92.net profesor Janković.

Linč je naravno izabrao neke od “svojih glumaca” poput Kajla Meklahlana i Džeka Nensa, a zanimljivo je da je zbog ograničenja u budžetu u planu bilo da angažuje neku lokalnu devojku iz Sijetla “samo da glumi mrtvu devojku”.

To je na kraju bila Šeril Li.

“Niko, ni Mark, ni ja, niko nije imao predstavu da ona može tako da glumi, ili da bude tako moćna kada je samo mrtva”, izjavio je Linč jednom, ističući da je shvatio da ona ima nešto posebno dok je snimao trenutke Done i Lore koje je u seriji snimio Džejms.

Zbog svega toga Šeril Li je dobila više zadataka – pojavljivala se kao Lora tokom flešbekova, a kasnije je igrala i njenu rođaku Medi Ferguson.

Za ulogu doktora Vila Hejvoda izabran je Frostov otac Voren, Džosi Pakard je trebalo da glumi Izabela Roselini sa kojm je Linč bio u to vreme, a za ulogu simpatičnog i dragog Boba izabran je Frenk Silva koji je u seriji radio na scenografiji.

Priča o tome kako je on Silva izabran za ulogu je… pa, linčovska.

Linč kaže da je ideju dobio kada je prvo čuo Silvu kako pomera nameštaj po jednoj sobi, da bi ga potom neki ženski glas upozorio da ne stavi nameštaj na vrata i zatvori sebi izlaz.

Kada je čuo da je Silva zapravo glumac snimio je dva kadra - jedan na kojem Silva čuči pored kreveta i jedan bez njega. Tada još nije znao da li će upotrebiti taj materijal. Kasnije tog dana tokom snimanja scene sa vizijom Lorine majke Sare kamerman je Linču rekao da je snimak neupotrebljiv jer se u ogledalu vidi odraz Frenka Milera.

“Takve stvari se dogode i utiču na tebe. Jedna vodi ka drugoj i ukoliko im dozvolite, mnogo toga se otvori”, navodi Linč.

Upotrebio je kadar na kojem se vidi Silva kako čuči pored kreveta, što je kasnije postala jedna od najprepoznatljivijih scena u čitavoj seriji, kao i “neupotrebljivi kadar” u kojem se u ogledalu malo vidi Bobov odraz za kraj pilot-epizode.

Takođe, linčovski je došlo i do snimanja u crvenoj sobi, odnosno u Black Lodge.

Agentu Dejlu Kuperu na kraju treće epizode u snu Lora Palmer kaže ko je ubica, ali on kada se probudi ne može da se seti šta mu je rekla. Ta scena uopšte nije bila deo scenarija.

Linču je ideja za to pala na pamet kada je dodirnuo automobil ostavljen na suncu, logično.

„Naslonio sam se na automobil. Ruke su mi bile na krovu i metal je bio veoma vruć. Scena sa crvenom sobom mi je u tom trenutku uskočila u um. Mali Majk je bio tamo i govorio je unazad. Ostatak noći mislio sam samo o crvenoj sobi”, navodi Linč.

Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Žan Valžan u Tvin Piksu

Zatvorski broj Henka Dženingsa je 24601. Isti broj u “Jadnicima” Viktora Igoa ima Žan Valžan.

A kako je postignut onaj zvučni efekat razgovora u Crnoj kolibi?

Glumci su morali da nauče tekst unazad, a kada bi snimljeni materijal sa takvim govorom bio pušten opet unazad, čuo bi se normalan razgovor koji zvuči bizarno.

Majkl Anderson koji u crvenoj sobi đuska kaže da je mogao da govori unazad i pre nego što je došao da snima “Tvin Piks”, kao i da je na setu pomagao drugima da nauče.

“To je bila veština koju sam naučio u školi, tajne stvari smo tako govorili. Kada me je Dejvid zamolio da naučim tekst unazad, imao je čitave kompleksne pripreme da me nauči, a kada je saznao koliko mi je to bilo lako dodavao je još teksta”, kaže Anderson.

Međutim, nakon što je polovinom druge sezone otkriveno ko je ubio Loru Palmer javnost je počela da gubi interesovanje za seriju i došlo je do velikog pada gledanosti.

“Tu sam prestala da gledam, ono posle mi je bilo previše”, kaže autoru ovih redova njegova majka.

Pad gledanosti je na kraju doveo do ukidanja serije, uprkos “klifhengeru” na kraju druge sezone.

“Prva sezona ima samo devet epizoda, a to nije standard. Druga ima regularnih 23. Linč je odavno napustio projekat i Frost je bio više supervizor pa je i primetna promena diskursa, ali to je i dalje bila najbolje serija na televiziji. Postoje ljudi koji napuste serije kada zaista postaje zanimljivo. Koliko zaista poznajete prijatelja koji su završili Lost ili Dosije X? Treba ostati dosledan timu za koji navijaš”, kaže za B92.net profesor Aleksandar S. Janković.

Linč je jednom izjavio da žali zbog odluke da reši ubistvo Lore Palmer, navodeći da on i Frost nikada nisu nameravali da reše to pitanje i tako ”ubiju gusku koja leže zlatna jaja”. Za to okrivljuje pritisak televizijske mreže.

Na kraju je Frost morao da popuni još 15 epizoda bez osnovnog zapleta serije, pa je tako Bendžamin Horn dobio neopisivu želju za šargarepama, a žena od 35 godina se vratila u srednju školu i postala šampion u rvanju.

Izvinite, ko je ubio Loru Palmer? Buš pita za Gorbačova

U knjizi iz 2014. godine “Odrazi: Usmena istorija Tvin Piksa” Džuls Hajmovic, koji je tokom emitovanja serije bio predsednik Speling entertejmenta, navodi da ga je zvao finansijer Karl Lindler zahtevajući da zna ko je ubio Loru Palmer.

Lindler je rekao Hajmovicu da ga ne pita za sebe, već za tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša koji je zapravo pitao u time tadašnjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.

Linč se vratio da režira poslednju epizodu: “Želeo sam ja da budem taj koji će je završiti”.

“Gde je Eni”, uz dijaboličan smeh, pastu za zube u lavabou, krv na licu i čudan odraz u ogledalu. “Gde je Eni? Gde je Eni? Gde je Eni? Gde je Eni? Gde je Eni? Gde je Eni?”

Serija se danas nalazi na svim listama najboljih u istoriji, onih koje morate pogledati jednom u životu, a koliko je uspešna pokazuju i razgovori Buša i Gorbačova (pogledaj okvir).

Osim toga, “Tvin Piks” je bio inspiracija za video-igru iz 1993. godine “The Legend of Zelda: Link's Awekening”. Autor igre Takaši Tezuka naveo je da je serija uticala na njega da stvori sumnjive likove, kao i elemente misterije.

Objavljeno je i nekoliko knjiga – “Tajni dnevnik Lore Palmer” napisala je Linčova ćerka Dženifer, a u dnevniku se može pročitati sve što se Lori dešavalo od njenog 12. rođendana pa sve do ubistva.

Osim toga, Frostov brat Skot je napisao ”Autobiografiju FBI specijalnog agenta Dejla Kupera: Moj život, moji snimci“, dok je sam Kajl Meklahlan snimio „Dajen: Tajni snimci agenta Dejla Kupera“, kombinaciju audio-snimaka iz različitih epizoda serije i novih monologa, a tu su i vodič o Tvin Piksu, kao i njegova tajna istorija.

Snimljen je i kako se to danas popularno kaže prikvel - „Twin Peaks: Fire Walk with Me”, u kojem se opisuje istraga ubistva Tereze Benks i poslednjih sedam dana života Lore Palmer.

Da se Tvin Piks vraća objavljeno je 6. oktobra 2014. godine. Velika većina ljudi je tu, Linč i Frost su pisali epizode, Linč je režirao.

“Videću te ponovo za 25 godina”, kaže Lora Palmer agentu Kuperu u Crnoj kolibi.

Profesor Janković na pitanje šta očekuje od nastavka, kaže:

“Linč je star čovek, a i odnos prema medijima i životu uopšte je poprilično drugačiji od 1990. godine. Očekujem nostalgiju, spoznaju kako je starost neizbežna i još veći strah od smrti i prolaznosti”.

Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Kajl Meklahlan navodi da je tokom protekle dve decenije povremeno Linču pomenuo pitanje vraćanja Tvin Piksu.

“Mislio sam da smo na neki način istrgnuti od nečega što je, barem prema mom mišljenju, uzbudljivo putovanje. Prijatelji smo, živimo blizu jedan drugog, stalno se viđamo. Ponekad bismo pričali o tome. ‘Pitam se da li ćemo, znaš, uraditi to’, rekao bih mu, a on bi odgovorio: ‘Ehh”.

“Njujork tajms” ipak piše da je Linč srećan što se vraća u Tvin Piks, čak i ako (ili možda baš zato) što će tamo verovatno opet neko umreti.

Ako ništa drugo, ima najbolju pitu sa višnjom na svetu. Doduše i Boba tamo negde u šumi. A sove…

Etizap es, tepo es avašed…

Tepo es avašed.

Nadobols Ćičiram
(@SlobodanMaricic)

Film/TV

strana 1 od 1471 idi na stranu