"Slepi putnik na brodu ludaka" u domaćim bioskopima

Film u sebi nosi depresivnu sliku Beograda pod okupacijom, u kojoj, na tragikomičan način, životi lekara, osoblja i pacijenata u ludnici na Guberevcu grade metaforu o životu „na slobodi i slobodnoj teritoriji“. Dok okolo vlada okupacijski teror, smrt i razaranje materijalnih vrednosti, dotle u ovoj svojevrsnoj i apsurdnoj oazi mira, na ovom „brodu ludaka“, vlada duboko razumevanje, poštovanje i briga za bližnje.

A kada se na taj „brod“ ukrcaju slepi putnici (begunci od okupacijske vlasti) pronalazeći tu sigurno utočište od internacije, priča o Petru Kočiću postaje simbolička priča o sukobu dobra i zla, o borbi prkosnog Davida sa bezdušnim Golijatom. Kroz sukob Petra Kočića sa Kostom Hermanom, sukob koji je započet još mnogo godina ranije u Bosni, ovaj film otvara i jednu drugu, intimnu temu o ljudskoj zavisti zbog neposedovanja istinskog umetničkog talenta.

Patološka mržnja nedarovitih a moćnih, njihova potreba da progone i da se svete svakom ko je imalo slobodnijeg duha i talenta, data je ovde na uzbudljiv i tragičan način, kroz niz žalosnih prizora ljudske mizerije i duševnog pada.

Realizacijom ovog filma RTS se pridružio obeležavanju stogodišnjice smrti znamenitog srpskog pripovedača Petra Kočića kao i stogodišnjice Velikog rata 1914. - 1918. godine.