Studenti o Kustendorfu: Ne postoji sličan festival

Za mnoge je to dragoceno iskustvo, a Tone Otili, Džou Džou Lam i Karlo Francisko Manatad ističu posebno intimnu atmosferu festivala na Mećavniku.

"Nikad nisam bila na festivalu koji je daleko od svega, ima intimnu atmosferu. Ja sam gradska osoba i planina je za mene nešto prelepo. Zaista nisam bila na sličnom festivalu", kaže devdesetjednogodišnja danska autorka Otili, koja učestvuje na "Kustendorfu" sa ostvarenjem "Lulu u stvarnom životu".

Lam (25), poreklom iz Hong Konga, koja posle Londona i Melburna trenutno živi u Parizu, smatra da je Drvengrad vrlo inspirativno mesto.

Imala je film u takmičarskom programu i prošle godine ali nije mogla da dođe na Mećavnik, ove učestvuje sa ostvarenjem "Otplutaj, otplovi" i dopada joj se što je "Kustendorf" posvećen kratkometražnim filmovima. "Vrlo je poseban", naglasila je Lam, rediteljka i direktorka fotografije.

Za filmskog stvaraoca sa Filipina Manatada, jednog od najproduktivnijih filipinskih montažera, čiji se film "Sandra" takmiči za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, intimna atmosfera je najbolja strana "Kustendorfa".

"Zajedno jedemo, pričamo o filmovima, sve je posvećeno filmu, a ono što mi se najviše sviđa jeste što je posvećen mladim autorima, što ih ovaj festival motiviše i podstiče da se prepuste snimanju dugometražnih filmova", istakao je Manatad u razgovoru za Tanjug.

"Kustendorf" već devet godina predstavlja mesto borbe za autorski film, protiv holivudskog mejnstrima, industrije zabave i spektakla, a iskustva mladih autora su različita, kao i situacije u kinematografiji u njihovim zemljama.

Otili ističe da su u Danskoj privilegovani zato što imaju državne fondove i za filmove koji ne pripadaju mejnstrimu, ali je ipak teško dobiti novac i da zaista dobro ide samo velikim imenima poput Larsa fon Trira.

"Ipak Danska je dobro mesto za filmske stvaraoce u odnosu na ostatak sveta i vrlo poštujem Kustendorf, jer fokus nije na producentima, filmskoj industriji, već predstavlja samo slavlje umetnosti i onoga što je suprotno mejnstrimu i filmovima koji dolaze sa Zapada", rekla je Otili Tanjugu.

Manatad pak kaže da u njegovoj zemlji država ne pomaže snimanje filmova, nema fondova, a oni koji snimaju kratke filmove ne smatraju se filmskim stvaraocima.

"Filmska industrija prepoznaje samo dugometražne filmove, ali zahvaljujući kratkim filmovima ja putujem, obilazim festivale poput Kustendorfa gde postoji raznolikost kultura, učim od drugih autora iz čitavog sveta. Filmovi mogu da te promene, da te uznemire, ali i prevazilaze granice", ističe filipinski autor, koji je osvojio niz nagrada na međunarodnim festivalima i trenutno radi na svom prvom dugometražnom filmu "Pogrešno doba".

Lam kaže da se u Hong Kongu filmovi snimaju brzo, sve je podređeno tržištu, glas reditelja nije bitan, producenti biraju šta će se snimati, dok u Parizu postoje fondovi, ali je njoj kao pripadnici manjine teško da dobije podršku.

Selektori takmičarskog programa "Kustendorfa" primetili su kao dominnatno osećanje većine filmova mladih autora usamljenost.

Otili kaže da njen film jeste o usamljenosti u grupi, o tome kako osoba može stalno da bude okružena ljudima, a da bude usamljena.

"Kao mladi filmski stvaralac pravim filmove o onome što poznajem i mislim da je usamljenost često osećanje kod svih naročito kod tinejdžera. Mislim da postoji razlog što se toliko filmova u takmičarskom programu bavi temom usamljenosti, jer kada si mlad pomalo se osećaš tako", pojasnila je autorka koja svojim ostvarenjima provocira i pomera norme i stereotipe roda i seksualnosti.

Manatad kaže da je usamljenost deo našeg života generalno.

"Moj film nije toliko o usamljenosti, ali je priča o tinejdžerima, kako se nose sa adolescencijom, besom, desrukcijom, ali to je lepota života jer se stvari tako normalno odvijaju", rekao je on.

Lam je, gledajući filmove u takmičarskom programu, primetila da je usamljenost često osećanje u selekciji, ali dodaje da se svako tokom života mnogo puta oseti usamljenim.

Ona takođe smatra i da je sam proces pravljenja filma donekle praćen usamljenošću.

"Moj film je o sredovečnoj Azijatkinji koja živi u stranoj zemlji i neminovno je da se u toj priči oseti usamljenost", rekla je Lam.

Sve troje umetnika ističu da su u estetici filmova u programima "Kustendorfa" pronašli inspiraciju za svoj dalji rad i već uveliko rade na novim projektima, pa možda ih prikažu srpskoj publici na nekom od sledećih izdanja festivala Emira Kusturice.