"Mladi u Srbiji imaju dara, ali se previše plaše"

Perišić je pobednik prvog Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a ove godine je član žirija 40. izdanja te manifestacije osnovane davne 1977. godine.

''Mladi autori su obrazovani i daroviti, ali mi smeta što kao da imaju strah od ljudi koji odlučuju o filmovima i koji dodeljuju novac i malo su kritični prema stvarnosti'', primetio je Perišić.

Smatra da bi mladi trebalo više da istražuju teme koje su na margini društva, a da se oni suviše okreću temama kao što su seks, droga i nasilje.

''Uzmite novi rumunski film koji sad dominira i koji predstavlja kritiku vlasti i socijalnih odnosa u društvu, bavi se aktuelnim društvenim problemima koji ugrožavaju pojedince, njihovu egzistenciju, slobodu govora i mišljenja'', istakao je Perišić u intervjuu Tanjugu.

Kaže da je istinita misao Albera Kamija da je ''umetnost pobuna umetnika protiv stvarnosti'' i da bez te pobune nema prave umetnosti.

Perišić je 1977. nagrađen na prvom FFS za film ''Ljubavni život Budimira Trajkovića'' u režiji Dejana Karaklajića, kada su debitanti pobedili značajne autore kao što su Aleksandar Saša Petrović, Dušan Makavejev, Vatroslav Mimica.

Odmah je bilo jasno da je kvalitet važniji od imena, i to je, ističe Perišić, ostala glavna odlika Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Nagrada u Banji, dodaje on, uglavnom je garantovala sledeći film, ali u to vreme je postojala i kontinuirana filmska prozivodnja, postojale su velike producentske kuće koje su imale svoje planove.

''Znalo se da će Avala film jedne godine proizvesti tri ratna filma, dve komedije, dve drame i dva dečja filma. Oni su angažovali scenariste i reditelje prema svojim zacrtanim prozivodnim planovima. Danas, kada me studenti pitaju kome da odnesu dobar scenario, ja ne znam odgovor. Producenske kuće se formiraju onog trenutka kada vi nađete sredstva za film i gase se sa filmom. Nema kontinuiteta u proizvodnji'', objasnio je Perišić.

FFS je osnovan sedamdesetih godina kada je kod nas bio jak uticaj francuskog novog talasa, koji negira ulogu scenarija, te je i u Jugoslaviji bila dosta potcenjena uloga filmskog scenarija, smatralo se da je reditelj osnovni autor filma.

'Čak je (Fransoa) Trifo izjavio da se film piše kamerom, a ne olovkom. To je samo delimično tačno, upravo je Trifo pisao odlične scenarije za svoje filmove. To je bila samo fasada autorskog filma, jer su želeli da se predstave kao apsolutni autori'', seća se Perišić.

Na kraju se pokazalo da sve počinje od belog lista papira.

''Pisati scenario, znači pisati slike, zvuke, ljudske sudbine, strasti, ljubav i sve to mora prvo da stane na papir pa da se prenese u film'', ističe on i dodaje da scenario ipak jeste ''efemeran proizvod'', koji nestaje onog trenutka kada reditelj uđe u montažu.

''(Federiko) Felini kaže: Posle završetka filma, kada uđem u studio, zateknem porušen dekor i pocepane stranice scenarija koje vetar raznosi po studiju. To je sudbina scenarija'', rekao je Perišić.

Autor i scenarista više desetina emisija i serijala na programima RTS-a, niza filmova i uspešnih adaptacija i dramatizacija za pozorište kaže da danas niko više ne dovodi u pitanje ulogu scenarija i scenariste, da su svi svesni vrednosti literalnog predloška, koji se menja tokom snimanja, kao i da je filmski scenario kombinacija iskustva, znanja i talenta i da zahteva poznavanje zanata.

Perišić naglašava da je sazrelo saznanje da je za dobar film potreban dobar scenario.

''Ja stalno ponavljam svojim studentima da od dobrog scenarija može ispasti loš film, a od lošeg scenarija ne može ispasti dobar film'', rekao je Perišić.

On kaže da danas imamo Gordana Mihića, Duška Kovačevića i Sinišu Pavića, koji uglavnom rade za televiziju, zatim srednju generaciju - Milenu Marković, Srđana Koljevića koji uspevaju da proizvedu poneki film, a tu su i najmlađi - Staša Bajac, Milena Bogavac, Dimitrije Vojnov koji su shvatili da je za film dobra simbioza reditelja i scenariste i oni formiraju tandeme još na fakultetu, pnarosto se nalaze po nekim svojim preokupacijama, izboru tema, senzibilitetu.