Nikola Ljuca: Jedva čekam premijeru u Berlinu

Projekat je započeo 2010. kada mu je koscenaristkinja Staša Bajac dala ideju za kratki film, što je zapravo prvih 10 minuta "Vlažnosti".

Već sa "tritmentom" (detaljno prepričanim filmom) aplicirali su za program za razvoj scenarija u Berlinu, za dve nedelje napisali scenario i počeli da ga razrađuju sa glumicma u okviru "Talent kampusa".

"Od starta je to podignuto na međunarodni nivo, ljudi iz različiti krajeva su super reagovali, svako je imao neki drugačiji ugao", rekao je Ljuca Tanjugu.

U središtu priče je Petar (Miloš Timotijević), menadžer uspešne kompanije, koji se vraća sa poslovnog puta i dok on spava, njegova žena Mina (Tamara Krcunović) nestaje. Petar počinje da skriva njen nestanak, trudeći se da održi savršenu sliku života koji je izgradio.

Ljuca je ispričao da su glumci, zavisno od zemlje iz koje dolaze, različito doživeli temu filma. "Indus je rekao da je to film o porodici i porodičnim vrednostima, Austrijanka da je o klasnoj segregaciji, Belgijanke da je egzistencijalistički film, Amerikanac da je o bračnim problemima. Ljudi iz Južne Amerike su vrlo snažno reagovali, producenti iz Brazila su nam rekli kako film deluje kao da može da se dešava u Sao Paolu", ispričao je Ljuca.

O nazivu filma, reditelj kaže da ima dvostruku konotaciju. "Krenuli smo od te atmosfere beogradskog leta i njene težine, a ima malo i tu seksualnu konotaciju koja je vrlo bitna. Tokom priprema došle su i one katastrofalne poplave, pa sam nekoliko nedelja pre početka snimanja napisao novu verziju u kojoj sam te poplave inkorporirao u priču kao nešto što se dešava okolo, a na šta glavni junak ne reaguje", objasnio je reditelj.

Sa nestrpljenjem očekuje svetsku premijeru u Berlinu. "To je film koji smo hteli da napravimo i radujem se da vidim kako će publika da odreaguje, kakva će pitanja da postavlja. U Berlinu me čeka ostvarenje snova. Projekcije na Berlinalu su odlično posećene, ljudi reaguju, posle sveke projekcije je razgovor sa publikom, nema distance. Berlin mrzi glamur i to me raduje", istakao je Ljuca.

Reditelj smatra Berlinale "super odskočnicom" i kaže da je već počeo da dobija pozive sa raznih festivala, tako da veruje da će film "dobro da živi". "Ja pravim film za publiku, želim da što više ljudi vidi moj film u bioskopima, stalo mi je da to bude dostupno. Ovo nije neka vrsta umetničkog, zatvorenog filma za mali broj gledalaca. Uglavnom ljudi kažu da je 'Vlažnost' arthaus, ali bioskopski", naglasio je on.

Nakon Berlina očekuje ga srpska premijera na Festu, a Ljuca zadovoljno ističe da "sa Berlinala na Fest dolazi sa Tomasom Vinterbergom" i dodaje da Fest ove godine ima "fantastičan - nikad veći" program.

Pored snimanja kratkih filmova, nakon fakulteta radio je kao kasting direktor i asistent na filmovima "Krugovi" Srdana Golubovića, "Pored mene" Stevana Filipovića, "U zemlji krvi i meda" Anđeline Džoli.

"Anđelina Džoli je jako zanimljiva osoba, opuštena, htela da gleda moje kratke filmove, upoznao sam je u Sarajevu. Ona je haotično radila taj film, užasno brzo se sve desilo, scenario je bio poluzavršen kada su krenuli snimanje, svako je imao mnogo svog inputa, nastao je haos", ispričao je Ljuca.

On se osvrnuo i na reakcije koje je fim slavne glumice izazvao u Srbiji. "Najveći problem je što ona nije uspela da dobije šta je tačno htela zbog mnogo drugih problema, a ne zbog stvari koje su politizovane, obesmišljene i u Bosni i u Srbiji. Ona je humanitarka i htela je da ispriča priču koju je čula u srpskom izbegličkom kampu i koja je potresla", dodao je Ljuca.

On je primetio i pozitivne promene u radu Filmskog centra Srbije i uopšte u oblasti srpske kinematografije. Podsetivši na sve poteškoće koje je imao u obezbeđivanju sredstava za svoj film, za koji je prvo dobio novac u Holandiji pa onda u Srbiji, Ljuca je naglasio da nam nedostaje sistem i bioskopska mreža. On je rekao da se oseća mnogo sigurnije od kada je FCS dobio direktora i počeo redovno da raspisuje konkurse, od kada je povećan budžet za film, a sledeći korak je "da se uključe i televizije" i pomognu srpski film".

"Mnogo slabije kinematogarfije u regionu, sa mnogo manje publike su uznapredovale zahvaljujući boljem sistemu finansiranja. Mi nismo jezik sa mnogo govornika, nismo ogromno tržište da može da se priča o nekoj komercijalizaciji, film ne može da opstane bez pomoći države", naglasio je Ljuca. On je naglasio da mora da se "promeni svest šta je kultura i kulturni identitet, kako se štiti jezik i šta za vidljivost srpskog filma znači što Ognjen Glavonić i on imaju filmove u Berlinu".