D. Kusturica: Naša umetnost je u procesu kolonizacije

"Već neko vreme razmišljam o temi neokolonijalizma i činjenici do koje mere je današnja kinematografija uslovljena političkom korektnošću i autocenzurom koju nameću finansijeri i filmski festivali", rekla je Tanjugu selektorka takmičarskog programa.

Prema njenim rečima, susret sa filmovima koji izmiču tom principu naveo ju je na misao da bi bilo korisno izdvojiti ih u posebnu kategoriju i time otvoriti temu koja se tiče svih direktno ili indirektno.

Ćerka slavnog reditelja Emira Kusturice smtra da, s obzirom da je istorijsko vreme u kojem kolonijalizam sprovodi u delo svoje ciljeve perfidno, "a neprimetno smo se našli u poziciji potlačenih, jedini prostor gde bi se moglo iole otvorenije delati ili prosto govoriti o tome je umetnost".

"Naša umetnost se takođe nalazi u procesu kolonizacije gde, kako bi rekao Žil Delez, izbegavajući sadašnjost, ne dozvoljava prošlosti da se pretvori u sećanja. Samim time je onesposobljena da se bavi problemima koja je sputavaju, kao ni budućnošću", istakla je Kusturica.

Mlada dramaturškinja smatra da bi pokretanje diskursa o dekolonizaciji mogao artikulisati izvesne ideje o tome kako ući u debatu sa kolonizacijom umetnosti i kulture.

U okviru programa "Dekolonizovanje filma" biće prikazani dokumentarni filmovi "Nemačka mladost" Žan-Gabrijel Peria, "Kapetan Tomas Sankara" Kristofa Kupelina i "O nasilju" Jorana Huga Olsona, za čije teme Kustirica kaže da najbolje opisuju naziv tog dela programa.

"Kolonizacija i dekolonizacija, buđenje i pobuna potlačenih, surovost koju za sobom ostavlja tlačitelj, sukob generacija, klasni odnosi unutar zapadnih društava, mladalački bes pretočen u terorizam. Sve u svemu, jedno još uvek živo prisustvo volje i težnje za idealima i političkom ideologijom koja u sebi nosi nagoveštaj pravde i ako ništa, a ono barem prividne slobode", ocenila je ona.

Kusturica je kao selektorka takmičarskog programa od 400 prijavljenih kratkometražnih fimova, odabrala 17 ostvarenja mladih autora.

Karakteristično za ovogodišnji takmičarski program jeste da je većina autora/filmova iz istočnih zemelja, kao i veće prisustvo žena reditelja, a Kusturica ističe da se prilikom selekcije rukovodila "estetkim i rodoljubivim" kriterijumima.

"Nit koja povezuje filmove u ovogodišnjoj selekciji sadržana je u činjenici da se autori više bave psihološkim portretisanjem likova i njihovim unutrašnjim previranjima, nego spoljnim okolnostima koje određuju događaje", primetila je Kusturica.

Ona je konstatovala i da su teme kojima se bave mladi autori univerzalne - od porodičnih i ljubavnih odnosa, odrastanja, preko emigracije, sukoba između tradicionalnog i modernog sveta, invazija na privatni život u današnjem društvenom sistemu.

U filmskom jeziku mladih autora selektorka je primetila "opštu težnju ka minimalizmu, svedenosti dakle, klasicizmu". "Isto tako se da primetiti podela u postupku snimanja gde se koriste ili statični kadrovi ili kamera iz ruke", dodala je ona.

Primetna je i veća prisutnost domaćih filmova u konkurenciji za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, koje prema rečima Dunje Kusturice odlikuje "pismenost i društvena, kao i emocionalna angažovanost".

Kusturica je prokomentarisala i i plakat devetog "Kustendorfa" na kojem su predstavljene guske, dok iznad naziva festivala stoji: "Guske će spasiti film".

"Igrom slučaja smo stigli do ideje gde bi guske bile centralni motiv plakata, a samim time se nametnula priča o tome kako su guske svojim gakanjem spasile Rim. Kao sto su mogle spasiti Rim, može se simbolički predstaviti kako će spasiti autorski film od najezde komercijalnog filma koji ga sa svih strana opkoljava", istakla je Kusturica.

Deveti "Kustendorf" biće održan od 22. do 27. januara u Drvengradu na Mokroj gori, a kao i do sada biće posvećen budućnim filmskim stvaraocima i velikanima svetskog autorskog filma.