Da li je Festival u Kanu snobovska manifestacija?

Neke od tih kritika, međutim, ponavljaju se sa svakom novom smotrom, pa je tako i sa ovogodišnjom, 68. po redu. Kako bi jednom zauvek odgovorio na ove pritužbe, stručnjak za ekonomske analize Microeconomix preveo je u brojke festival od svog osnivanja 1946. godine do danas.

Na optužbu da nema dovoljno francuskih ostvarenja, Microeconomix ističe da zvanična selekcija iz godine u godinu sadrži sve više domaćih filmova. Sa više od 25 odsto francuskih filmova, ovogodišnja selekcija je "najfrancuskija" u istoriji Kroazete.

"Tokom 1950-ih i 1960-ih godina, francuski su činili manje od 10 odsto selektovanih filmova, dok taj procenat poslednjih godina premašuje 15 odsto", objasnio je podpredsednik Microeconomixa Emanule Fro za Hafington post.

Analiza Microeconomix-a je, pak, potvrdila opasku da festival poziva sve manje novih reditelja premda danas, za razliku od 2009. kada ih je bilo svega pet odsto, nova rediteljska imena čine 50 odsto selektovanih. Ali, to je i dalje daleko od početnih godina festivala kada su tri četvrtine reditelja bile novajlije. Tačno je i da se spisak reditelja zvanične selekcije ističe velikom dozom testosterona: od osnivanja festivala, udeo rediteljki u glavnoj konkurenciji je gotovo beznačajan.

"Zvanična selekcija sadrži najviše tri rediteljki, ali najčešće samo jednu-dve ili nijednu", napominje Fro, priznajući da "feminizacija" profesije napreduje sporo.

Mnogi kritičari zameraju Kanu da stalno poziva iste ljude. Naime, neka imena su prosto "pretplaćena" na Kan: Nani Moreti je na Kroazeti predstavio sedam od 22 svoja filma, Hu Hsjao-Hsjen sedam od 19, Paolo Sorentino šest od 10, mada im to nije garantovalo osvajanje Zlatne palme.

Jedna od stalnih zamerki je da se žiri sve više popunjava iz redova bivših takmičara - što je sasvim tačno. Najkraći put da postanete član Kanskog žirija jeste da se nadmećete za neku od nagrada.

Učešće "bivših takmičara" dostiže čak 80 odsto, a u najboljem slučaju, kao ove godine, oni čine dve trećine žirija.

A da li je Kanski festival snobovski? Odgovor je - svakako.

Daleko je vreme kada je "Apokalipsu danas" gledalo više od četiri miliona gledalaca samo u francuskim bioskopima. Od 2004. i dokumentarca "Farenhajt 9/11" Majkla Mura, nijedan nagrađeni film u Kanu nije privukao više od dva miliona francuskih gledalaca. Tajlandski film "Ujak Bunmi", dobitni Zlatne palme 2011, videlo je svega 127.000 gledalaca. Filmski festival u Kanu danas će biti u znaku "Pobesnelog Maksa" i njegovih zvezda - Toma Hardija i Šarliz Teron. Kako prenose elektronski mediji, očekuje se da će se crvenim tepihom prošetati i partner Šarliz Teron, glumac Šon Pen koji je odseo sa njom u luksuznom hotelu van Kana.

"Pobesneli Maks: Autoput besa" četvrti je film u serijalu smeštenom u distopijsku budućnost i prvi sa Hardijem (37) u ulozi Maksa koja je pre tri decenije proslavila Mela Gibsona.

Film se prikazuje van takmičarskog programa, ali pruža neophodnu dozu blokbaster zabave festivalu koji je okrenut autorskim ostvarenjima. I dok će "Pobesneli Maks" privlačiti pažnju šire javnosti, takmičarski program počinje danas sa dva filma - italijanskim miksom bajki snimljenim na engleskom "The Tale of Tales" i japanskom porodičnom dramom zasnovanoj na mangi "Our Little Sister".

Kanski festival otvoren je juče društvenom dramom "La Tete Haute" sa Katrin Denev u glavnoj ulozi.