87. dodela Oskara: Trijumf "Čoveka ptice"

Uglavnom ignorišući od kritike favorizovano „Odrastanje“ Ričarda Linklejtera, nagrađujući sa četiri „tehnička“ Oskara film „Grand Budapest hotel“ Vesa Andersona, Akademija je s pravom nagradila briljantno ostvarenje Injaritua (Pasji život, 21 gram, Vavilon, Prelepo) i to u kategorijama: film, režija, originalni scenario, kamera.

Time je britka, puna gorke satire priča o glumcu Riganu Tomsonu (Majkl Kiton), nekadašnjem popularnom superheroju (Čovek ptica), koji u šezdesetoj pokušava da vaskrsne svoju karijeru u pozorištu, dobila sasvim prikladnu završnicu kada se filmski trijumf preneo sa velikog platna na scenu Dolbi tetara.

„Ko je uopšte dao zelenu kartu ovom gubitniku?“, zapitao se kroz smeh Šon Pen kada je na kraju preduge ceremonije pročitao da je upravo „Čovek ptica“ najbolji film. Injaritu je svega nekoliko minuta pre toga bio na sceni, primajući nagradu za najbolju režiju i mislivši da je to kraj zabave za njega, održao svoj govor začinjen sa nekoliko detalja.

-- Pročitajte recenziju filma "Čovek ptica" --

„Čudna su stvar te amajlije. Možda je trebalo da nosim Karverovu majicu i kravatu Bilija Vajldera, ali danas nosim gaćice sa likom Majkla Kitona“, otkrio je Injaritu šaleći se kako su uske i ne mirišu baš najbolje. „Nego, govoreći o tom malom davežu - egu“, nastavio je on. „Ego voli takmičenje. Ali paradoks je u tome što prava umetnost i individualistički izraz ne mogu biti poređeni i mereni, niti poraženi. Naše delo će biti ocenjeno samo vremenom.“

Kada je preuzeo nagradu za najbolji film iskoristio je priliku da, između ostalog, zahvali i svojim dugogodišnjim saradnicima i prijateljima, Alfonsu Kuaronu (prošlogodišnjem dobitniku Oskara za režiju „Gravitacije“ – „Dva Meksikanca u nizu, to je sumnjivo“, našalio se Injaritu), Benisiju del Toru i direktoru fotografije Emanuelu Lubeckom (nagrađen Oskarom i ove i prošle godine), nazivajući SAD velikom imigrantskom nacijom.

Alehandro Gonsales Injaritu i Ema Stoun (Beta/AP)

Osamdeset sedma dodela nagrada Američke filmske akademije nije protekla u znaku tradicionalne potpune predvidljivosti, kako to obično biva. U samom finišu trke najveće šanse su imali filmovi „Odrastanje“ i „Čovek ptica“, ali se nisu isključivali ni faktori iznenađenja koji bi uz pomenuti „Grand Budapest hotel“ mogli da izdvoje i filmove „Teorija svega“, „Igra kodova“, „Ritam ludila“, „Selma“, „Snajperista“.

Kategorija u kojoj mesta za nedoumicu nije bilo jeste ona za najbolju glumicu, kojom je nakon brojnih nominacija i nezasluženo propuštenih šansi, ove godine suvereno dominirala Džulijan Mur. Jedna od trenutno najboljih glumica dala je potresan portret osobe koja se suviše rano suočava sa simptomima Alchajmerove bolesti u nezavisnom filmu „I dalje Alis“.

„Ne postoji najbolja glumica“, kazala je Murova držeći Oskara u ruci. „Čast mi je što sam nominovana sa ostalim glumicama i što mogu da zahvalim svima. Hvala i roditeljima koji su mi rekli da mogu da postanem šta god hoću samo ako odem na fakultet.“

Džulijan Mur (Beta/AP)

Ona je svoj govor iskoristila i da skrene pažnju na ljude obolele od Alchajmera koji se upravo zbog svoje bolesti osećaju izolovano i marginalizovano, izražavajući nadu da je film njihove probleme učinio bar malo vidljivijim.

„Kada je Ričard (Glacer, reditelj filma) otkrio da boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) pitali su ga šta želi da radi, da li želi da putuje svetom, a on je rekao da želi da pravim filmove“, otkrila je Murova. ALS je u filmskom svetu ove godine postao vidljiviji kroz još jedno ostvarenje, dramu „Teorija svega“, koja je Ediju Redmejnu donela skoro sva važnija priznanja, pa i Oskara za najboljeg glumca, što je ujedno i jedina nagrada Akademije za taj film.

„Ovaj Oskar pripada svim ljudima širom sveta koji se bore sa ALS-om, pripada jednoj izvanrednoj familiji Hoking i obećavam da ću ga paziti, polirati, odgovarati na njegove pozive“, kazao je Redmejn.

Edi Redmejn (Beta/AP)

Mladi britanski glumac ostavio je za sobom kolegu Benedikta Kamberbača koji u filmu „Igra kodova“ tumači briljantnog matematičara Alana Tjuringa. I ovo ostvarenje osvojilo je takođe jednog Oskara i to za najbolji adaptirani scenario.

„Alan Tjuring nikada nije imao priliku da stoji na sceni kao ova, a ja imam. I mislim da je to najnepravednija stvar“, kazao je scenarista Grejem Mur primajući nagradu, da bi potom održao dirljiv govor. „Kada sam imao 16 godina pokušao sam da se ubijem jer sam se osećao drugačije, kao da ne pripadam tu. Zato ovaj trenutak posvećujem svakom detetu koje oseća da se ne uklapa. Uklapaš se. Ostani čudak. Ostani drugačiji. I kada dođe tvoj red da stojiš na ovoj bini, prenesi istu poruku dalje.“

Prvi Oskar večeri dodeljen je glumcu Džej Kej Simonsu za maestralnu sporednu ulogu (najblaže rečeno) strogog profesora u filmu „Ritam ludila“, koji je na kraju nagrađen sa ukupno tri statue.

Zahvaljujući svojoj supruzi i deci, Simons je sa scene Dolbi teatra poslao nešto drugačiju poruku od ostalih kandidata: „Pozovite vaše roditelje, ako imate bar jednog, nemojte da im šaljete poruke ili mejlove, pozovite ih i recite im da ih volite.“

Džej Kej Simons (Beta/AP)

Oskara za najbolju sporednu glumicu dobila je Patriša Arket za izvanredan portret samohrane majke u filmu „Odrastanje“ čije je dvanaestogodišnje snimanje prikazalo i njenu prirodnu transformaciju pred kamerama.

Zahvaljujući na nagradi, za koju je i sama bila uverena da će je dobiti, kao i većina ostalih filmofila, Patriša Arket je unapred spremila zahvalnice svim saradnicima i porodici, da bi potom na oduševljenje mnogih nagradu posvetila svim ženama u SAD koje su se godinama borile za svoja prava.

„Za svaku ženu koja je rodila dete, za svaku koja plaća porez, koja je građanka ove zemlje... Mi smo se borile za prava drugih. Krajnje je vreme da počnemo i da zarađujemo podjednako, jednom za sva vremena“, zaključila je Patriša Arket.

Patriša Arket (Beta/AP)

Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja dodeljen je reditelju Pavelu Pavlikovskom za film „Ida“, crno-belu svedenu priču o njegovoj rodnoj zemlji, ispričanu kroz pripovest o časnoj sestri koju pratimo tokom šezdesetih godina prošlog veka.

Iako je Poljska imala deset nominacija u ovoj kategoriji, ovo je prvi njihov film koji je zaista trijumfovao. Pavlikovski je stoga održao propisno dug govor, boreći se sa „muzikom za kraj“, pozdravljajući porodicu i „saradnike koji negde sada piju u moje ime“.

Najbolji dokumentarac ove godine očekivano je „Citizen Four“, priča o Edvardu Snoudenu i njegovim razotkrivanjima aktivnosi američke Nacionalne bezbedosne agencije, važila je za jedan od favorita, a rediteljka Laura Poitras kazala je da ono što je Sounden otkrio „ne utiče samo na našu privatnosti, već i na demokratiju“.

„Hvala Edvardu Snoudenu i ostalih hrabrim zviždačima i novinarima koji rade na otkrivanju istine“, zaključila je ona.

Pavel Pavlikovski i Nikol Kidman (Beta/AP)

Nagrada za najbolji kratkometražni igrani film otišla je u ruke rediteljskog dvojca Meta Kirbija i Džejmsa Lukasa. Oni su nagrađeni za film „The Phone Call“ koji govori o volonterki u telefonskom centru kojoj se javlja čovek koji namerava da se ubije. Osim što se pohvalio da sada može da dobije besplatne krofne u omiljenoj pekari, Kirbi je imao i specijalnu zahvalnicu.

„Nagradu posvećujem i svim volonterima u centrima za pomoć, koji rade za – ništa, uključujući i naše majke koje su takođe volontirale u ovim centrima“, kazao je on.

Zanimljivo je da je slična tematika zastupljena i u filmu koji je nagrađen Oskarom za najbolji kratkometražni dokumentarni film. Reč je o ostvarenju „Crisis Hotline: Veterans Press 1“ Elen Guzenberg i Dejne Peri, koje govori o liniji za pomoć ratnim veteranima. Zahvaljujući na nagradi, Perijeva je zatekla mnoge posvetivši je svom sinu koji je prerano sebi oduzeo život, iskoristivši priliku da podstakne javnost da što otvorenije govori o samoubistvu.

Nakon što je prošle godine studio Volta Diznija, sa sada već legendarnim „Zaleđenim kraljevstvom“ osvojio prvog Oskara za dugometražni animirani film, uspeh je ponovljen ove godine sa ostvarenjem „Grad heroja“.

Upadljivo je bilo izostavljanje filma „Lego“ sa spiska nominacija za najbolje animirano ostvarenje, pa je čak i Nil Patrik Haris imao šalu u kojoj je pomenuo autora tog filma.

Nil Patrik Haris - domaæin veèeri (Beta/AP)

Premda je zaista imao težak zadatak da nadmaši prošlogodišnji uspeh Elen Dedženeris koja je vodila ceremoniju, Nil Patrik Haris se nije najbolje snašao u ulozi domaćina večeri., što je neobično, s obzirom na to da je već više puta uspešno vodio slične dodele nagrada (Toni, Emi...).

Iako se činilo da će veče, započeto njegovom šalom: „Večeras odlikujemo najbolje i najbelje... ovaj, najsjajnije“ biti zanimljivo, zapravo je bilo dosadnjikavo i, bar se tako činilo, duže nego inače.

Njegove šale bile su uglavnom usiljene, izazivajući smeh tek pojedinih, ostavljajući druge uglavnom zbunjene. Čak mu je i glumac Dejvid Ojelovo pokušao dati znak da nije sasvim u pravu kada tvrdi da „sve zvuči zabavnije sa britanskim akcentom“, nakon što ga je voditelj nagovorio da pročita šalu: „Ove godine smo dočekali poslednji nastavak 'Hobita', poslednji nastavak 'Noći u muzeju' i poslednji rimejk 'Eni'“, na koju se nije mnogo njih nasmejalo.

Beta/AP

Čak i kada je počeo da se poigrava sa osobama čija je uloga da tokom večeri zauzimaju mesta glumaca koji su na sceni, kako se u dvorani ne bi videla prazna sedišta, Patrik Haris je došao do Stiva Karela pretvarajući se da je nominovani glumac jedan od pretvarača. Ali nakon što je Karel prihvatio igru, voditelj se jednostavno povukao. Ni njegovo parodiranje scene iz filma „Čovek ptica“, u kojoj se u donjem vešu šetao do pozornice, nije imalo previše smisla.

Ipak, uspešno je potkačio Nikol Kidman i druge zvezde koje su se podvrgle plastičnim operacijama, braću Vajnstin, „Snajperistu“ i Opru Vinfri.

„Ove godine najbolji nominovani filmovi su zaradili 600 miliona dolara. 'Snajperista' je zaradio polovinu tog novca, a polovinu ostali filmovi. Da vam to predstavim ovako – pola sale predstavlja zaradu sedam filmova, 'Snajperistu' predstavlja Opra Vinfri“, kazao je voditelj, nakon čega mu je Vinfrijeva uputila zbunjeni pogled. „To je zato što si bogata“, odgovorio joj je.

Nešto više od dvesta minuta kasnije, posle nekoliko numera i parade bezbroj toaleta praćenih mahom tamnim odelima, uz omaž preminulima i Lejdi Gagu koja pokušava da uskoči u cipele Džuli Endrjuz ne bi li nas podsetila da je prošlo pola veka od premijere filma „Moje pesme, moji snovi“, zavesa je spuštena na još jednu glamuroznu, na trenutke zabavnu, neretko i dosadnu, dodelu Oskara. Ovoga puta, za razliku od ranijih godina, trijumfovali su kvalitetni, mahom nezavisni, autorski filmovi, koji daju nadu da se vredi boriti protiv superheroja i blokbastera, baš kao što to uspešno čini Rigan Tomson u filmu „Čovek ptica“.

87. dodela Oskara - spisak nagrađenih

NAJBOLJI FILM - Čovek ptica
NAJBOLJA GLUMICA - Džulijan Mur; I dalje Alis
NAJBOLJI GLUMAC - Edi Redmejn; Imitacija svega
SPOREDNA GLUMICA - Patriša Arket; Odrastanje
SPOREDNI GLUMAC – Džej Kej Simons; Ritam ludila
NAJBOLJA REŽIJA - Čovek ptica; Alehandro Gonsales Injaritu
ORIGINALNI SCENARIO - Čovek ptica; Alehandro Gonsales Injaritu, Nikolas Điakobone, Aleksandar Dinelaris mlađi, Armando Bo
ADAPTIRANI SCENARIO - Igra kodova; Grejam Mur
FILM VAN ENGLESKOG GOVORNOG PODRUČJA - Ida; Pavel Pavlikovski
KRATKOMETRAŽNI IGRANI FILM - The Phone call
DUGOMETRAŽNI IGRANI FILM - CitizenFour; Lora Poitras, Matilda Bonfoj, Dirk Vilacki
KRATKOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILM - Crisis Hotline: Veterans Press 1, Elen Guzenberg i Dejna Peri
KRATKOMETRAŽNI ANIMIRANI FILM - Feast
DUGOMETRAŽNI ANIMIRANI FILM - Grad Heroja (Big Hero 6)
PESMA - Glory; Džon Ledžend, Common
MUZIKA - Grand Budapest Hotel; Aleksandar Despla
MIKS ZVUKA - Ritam ludila; Greg Men, Ben Vilkins
MONTAŽA ZVUKA - Snajperista; Alan Robert Murej, Bub Asmen
ŠMINKA - Grand Budapest Hotel; Frensis Henon, Mark Kulijer
KOSTIMOGRAFIJA - Grand Budapest Hotel; Milena Kanonero
SCENOGRAFIJA - Grand Budapest Hotel; Adam Stokhauzen, Ana Pinok
KAMERA - Čovek ptica; Emanuel Lubecki
MONTAŽA - Ritam ludila; Tom Kros
SPECIJALNI EFEKTI - Interstellar; Pol Frenklin, Endrju Lokli, Ijan Hanter, Skot Fišer