Uspešna godina za Jugoslovensku kinoteku

Nova zgrada konačno je useljena i zvanično otvorena za publiku. Od 26. februara počele su komercijalne projekcije u velikoj, a od 27. novembra u maloj sali. U maju, u Noći muzeja, otvoreni su galerijski prostori na dva nivoa sa stalnim postavkama vrednih predmeta iz istorije filma, rekao je on na završnoj godišnjoj konferenciji za novinare.

Kinoteka je organizovala važne programe povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata - izložbu "Srbija i Srbi u Velikom ratu na filmu", premijeru međunarodnog projekta, u kojem je učestvovao i Arhiv Kinoteke, "Apokalipsa - Prvi svetski rat", a toj temi bio je posvećen i ovogodišnji program Festivala nitratnog filma.

Značajna je bila i izložba "Oslobađanje Beograda - 20. oktobar 1944. na filmskoj traci".

Zelenović je podsetio i na omaž programe Bori Todoroviću, Ružici Sokić i drugim preminulim umetnicima, otvaranje Legata Ljubiše Samardžića, posetu svetske zvezde Žerara Depardjea, koji je dobio Zlatni pečat Kinoteke...

Pored toga, letos je renovirana sala "Dinko Tucaković" u starom Muzeju Kinoteke. Ova institucija sada ima ukupno pet sala opremljenih za projekcije (sa kapacitetom od 28, 40, 100, 150 i 250 mesta).

Zavod za zaštitu spomenika kulture konačno je predao dokumentaciju da se Muzej u Kosovskoj zaštiti kao spomenik kulture. Ova generacija kinotečana time je učinila značajnu stvar za očuvanje kulturne baštine, istakao je Zelenović.

Renoviran je i Arhiv kinoteke. Upravnik Aleksandar Erdeljanović rekao je da su veoma ozbiljno ušli u posao obeležavanja stogodišnjice Velikog rata, a najvažnija je bila digitalna restauracija filma "Golgota Srbije" Stanislava Krakova.

To je urađeno u Mađarskoj filmskoj laboratoriji, gde se sada kopija prebacuje na filmsku traku, jer je ona najtrajniji nosač i na njoj se čuvaju najvredniji filmovi.

Završena je i digitalna restauracija fonda producenta Đoke Bogdanovića, u Sinhron laboratoriji u Beču i ti značajni srpski dokumentarci s početka 20. veka takođe se prebacuju na filmsku traku.

Još 12 igranih filmova srpske i jugoslovenske kinematografije zaštićeno je izradom novih kopija u 2014. i sada taj "fond odabranih" ima blizu 100 naslova.

Za arhiv je nabavljeno 13.000 kutija za filmske trake, a sledeći projekat je nabavka novog skenera. Očekujemo da će se u 2015. otvoriti pitanje novog depoa u Košutnjaku, jer filmovi stalno pristižu. Izgradnja je planirana, ali su rebalansom sredstva Ministarstva kulture preusmerena za Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, rekao je Erdeljanović.

Upravnik Muzeja Kinoteke Marjan Vujović izrazio je zadovoljstvo zbog odziva publike. Velika sala u novoj zgradi nije stala od otvaranja, nije bilo letnje pauze, koja je uobičajena u Muzeju (zbog tehničkih uslova).

Na neki način smo sami sebi napravili konkurenciju, ali trudimo se da profilišemo programe u obe zgrade i čini se da su gledaoci zadovoljni, javljaju se tražeći reprize, što ćemo polako uvoditi od Nove godine, rekao je on.

Podsetivši da se mnogi programi realizuju uz pomoć ambasada i stranih kulturnih centara, najavio je za početak 2015. retrospektivu Džima Džarmuša, festival australijskog filma, festival Igra na filmu (sa Beogradskim festivalom igre), cikluse u saradnji s Kulturnim centrom Irana, Italijanskim institutom za kulturu, potom cikluse turskog i irskog filma.

Sale Kinoteke popunjene su oko 70 posto gledaocima s plaćenim kartama, što se smatra odličnim rezultatom, a cene su 150, 200 i 250 dinara.

Pomoćnica direktora Kinoteke za finansije Ljubinka Terzić rekla je da je u 2014. urađeno mnogo, zahvaljujući tome što je bilo novca, ali i velikom trudu svih zaposlenih (oko 70 ljudi).

“Ispunili smo ono što je Ministarstvo kulture očekivalo i za šta nam je dalo sredstva u vezi sa stogodišnjicom Prvog svetskog rata. Ukupno smo dobili više od 217 miliona dinara, od čega je više od 26 miliona bilo za jubilej - za 19 projekata od kojih je dovršeno 17, a za dva sredstva nismo povukli, zbog odlaganja stranih partnera”, rekla je ona.

Za investicije, programe, nabavku novih i restauraciju starih filmova, nabavku materijala za biblioteku i muzejskih predmeta odobreno je više od 30 miliona dinara i to je sve namenski realizovano, a najznačajnije je bilo ulaganje u nove kopije (više od 19.000 evra).

Ostatak budžeta od oko 150 miliona dinara odnosi se na redovno finansiranje i plate, precizirala je Terzićeva.

Ona je dodala da je sopstveni prihod povećan, zahvaljujući iznajmljivanju prostora u novom zdanju Kinoteke za promocije i proslave velikih korporacija, ali i zaradi Arhiva za čijim je insertima u vezi s stogodišnjicom Prvog svetskog rata vladala ogromna tražnja u svetu.