"Svi zanimljivi likovi danas su na televizijI"

"Problematični detektiv koji traga za ubicom u ruralnoj Luizijani, profesor hemije bolestan od raka koji je postao narko kralj, biseksualka koja je u zatvoru jer je pomagala bivšoj devojci koja je prenosila drogu."

Finčer, koji je režirao prve dve epizode Netfliksove serije "House of Cards" (Kuća karata) insistira na tome da nije odustao od filmova. Njegov najnoviji, triler "Iščezla" (Gone Girl) na vrhu je američke liste boksofis hitova sa zaradom za prvi vikend prikazivanja od 38 miliona dolara.

Ali režiser, koji je radio sa Bredom Pitom na filmovima "Sedam" i "Borilački klub", veruje da Holivud može mnogo toga da nauči od serija "True Detective" (Pravi detektiv), "Breaking Bad" (Čista hemija) i "Orange is the New Black" (Crno više nije u modi).

"Kažu da je ovo zlatno doba televizije. Ljudi sada otkrivaju televiziju jer su na nju otišli najinteresantniji likovi", rekao je on novinarima u Parizu. "To su likovi koji mogu da kažu da imaju nešto a onda se ponašaju na način koji to možda negira. To nemate u filmovima".

Zvezda "Breaking Bad"-a Brajan Kranston, koji igra nastavnika-narko bosa Voltera Vajta, ove godine osvojio je Emija za tu ulogu, televizijski ekvivalent Oskaru.

Komedija-drama "Crno vise nije u modi" odigrava se u ženskom zatvoru i serija je pobrala brojne pozitivne kritike, dok je "Pravi detektiv" sa Metjue Mekonahijem i Vudijem Harelsonom izdvojen kao odličan primer krimića.

Finčer kaže da holivudska opčinjenost visokobudžetnim "uništavanjem" i spektaklima znači da prostora za filmove bazirane na likovima i nema.

"Sada je sve u fazonu 'Slupao sam Čikago, sada odoh u Toronto da i njega uništim'", rekao je on.

Činjenica da je "Iščezla" snimljena za 50 miliona dolara pokazuje "da ne mora uvek sve da bude o ljudima u odelu od spandeksa, rekao je Finčer i dodao da većina pisaca i režisera televiziju vidi kao mesto gde imaju više kreativne slobode. "Za većinu, televizija je mesto gde možete da odvedete svoj lik i zaista pokažete ša ih pokreće. Zauzvrat, ne trošite 20 miliona dolara na sat već pet miliona na sat. Ali, ako možete da radite na taj, intimniji način, televizija ima mnogo da ponudi".

Finčer kaže da su i glumci promenili svoj stav prema televiziji.

"Granice su pomerene u odnosu na pre 10 godina kada su glumvi mahom govorili: 'Ja snimam filmove, ne igram na TV-u'. Tada je postojala ideja da im je to ispod časti ali sada ljudi idu tamo gde su priče", rekao je on.

Finčer je najnoviji u nizu profesionalaca koji su ukazali na "migraciju" talentovanih ljudi iz Holivuda na TV.

Scenarista filma "Behind the Candelabra" (Moj život sa Liberačijem) Ričard LaGravenes rekao je na Kanskom festivalu 2013. da televizija sada pruža veći prostor za "suptilnosti".

"Televizija je mesto gde pisac može da ispiše svoj roman. Imate epizode koje su isključivo upućene na likove, koje su sve u finim nijansama ljudskih emocija kakvih u filmovima više nema", rekao je on.

Uz režiju, Finčer je i izvršni producent "Kuće karata", Netfliksovog rimejka britanskog političkog trilera iz 1990. On je rekao da ga je ovoj seriji, u kojoj igraju Kevin Spejsi i Robin Rajt, privuklo to što je tako "predivno zla".

Finčer smatra i da će striming servis Netfliks, čija je serija i "Crno više nije u modi" pomoći filmadžijama.

"Oni (Netfliks) su naš prijatelj. Veoma sam impresioniran time što im je sadržaj na prvom mestu. On im je prvi ili drugi na listi prioriteta a ne pitanja:'možemo li da ga promovišemo? Da li će se dečacima dopasti? Možemo li da od toga izvučemo hepi mil?", rekao je Finčer i zaključio: "Ne treba da se plašimo Netfliksa".