Srđan Dragojević: Ljudi treba da su institucije

Iako u filmu igraju popularni glumci poput Branka Đurića, Miloša Samolova, Zorana Cvijanovića, Mire Banjac, Dragojević kaže da ne očekuje da će ljudi pohrliti u bioskope.

"Ovo nije komedija, iako ima komičnih elemenata. To je uznemirujući i težak film, nalik na vreme u kom živimo. Dakle, ne očekujem da će ljudi pohrliti u bioskop da se zabave, ali očekujem da će oni koji prate moj rad doći u pristojnom broju da vide šta sam novo napravio", kaže on za B92.

"Atomski zdesna" je jedna od komandi u bivšoj JNA koja se odnosila na slučaj opasnosti u slučaju pada atomske bombe. Vojnici bi trebalo da se bace u suprotnu stranu od pada atomske bombe, kao da ih taj potez može zaštititi.

"To mi je bila zgodna metafora za kapitalizam i tranziciju, koji ovde imaju ulogu atomske bombe, a koje smo dočekali puni nade. Ipak, nismo skočili na vreme. Ne bi nam vredelo ni da jesmo, kao što ne bi vredelo skočiti u stranu u JNA u slučaju pada atomske bombe", objašnjava Dragojević.

Radnja filma "Atomski zdesna" odvija se u luksuznom hotelu na Jadranu, gde su porodice iz svih krajeva bivše Jugoslavije došle na "besplatnih" nedelju dana, uz uslov da prisustvuju seansi prodaje tajm-šera, na 99 godina. Priča prati beskrupulozne prodavce i galeriju likova koji, naivno ili pohlepno, misle da će se okoristiti.

Dragojević je inspiraciju za film dobio tako što je i sam prisustvovao jednoj takvoj seansi.

"Na nagovor oca otišao sam na jednu prezentaciju i pošto sam po struci klinički psiholog, shvatio sam o kakvoj manipulaciji se radi. Posle višečasovne gnjavaže došla je pauza i rekao sam voditeljima da ću svim prisutnima reći čime se zapravo bave, ako mi ne daju obećani vaučer za putovanje."

"Vaučer sam dobio i zgodno ga iskoristio za odlazak do Barselone i proveo šest dana na Tenerifima. Tu me je prepoznao jedan menadžer iz Hrvatske koji je redovno gledao moje filmove i ponudio mi da naučim kako da manipulišem ljudima."

"Tu je već bilo ljudi iz cele Jugoslavije – bratstvo i jedinstvo u biznisu i prevari, tako da je najveći broj karaktera iz filma inspirisan stvarnim ljudima", kaže Dragojević.

Uprkos negativnom prizvuku opisa karaktera, Dragojević kaže da niko u njegovom filmu nije sasvim negativan. Svi su na neki način žrtve.

"Ja volim svoje junake i ja ih u svakom filmu branim. To su ljudi koji su zaboravili da žive. Svi smo mi takvi. Bili bismo bolji, ali ne možete osuđivati ljude kojima okolnosti to nisu dopuštale. Kako da krivim junake koji su proveli dobar deo života u ratu i sankcijama, posle čega je došlo nešto još gore?"

Prema Dragojevićevim rečima, sunovrat je produbljen od 2000. godine kada stotine hiljada ljudi gube posao da bi se nekolicina tajkuna bogatila.

"Nadam se da ćemo krenuti putem oporavka. Mislim da dublje ne možemo pasti i u pogledu ekonomije i u pogledu etike", kaže on.

Sredstva za film

Deo sredstava za film, "skromnu sumu", prema Dragojevićevim rečima, izdvojilo je Ministarstvo kulture Crne Gore. Pomogao je i RTS dok je na njegovom čelu bio pokojni Aleksandar Tijanić, koji je izdvojio sumu "koliku bi izdvojio za snimanje jedne epizode neke od serija, a zauzvrat je reditelj ponudio četiri epizode serije na osnovu filma "Atomski zdesna" i prava na emitovanje. Pomogli su i mnogi drugi.

"Koprodukcije su jedino rešenje za posrnulu kinematografiju, jer je poznato da u Srbiji ne možete iz budžeta dobiti nešto mnogo za film – svega 20 do 30 odsto troškova. Zato se svi okreću zemljama u regionu ili traže partnere iz Evrope. To je mukotrpan posao. Nekoliko puta sam uspeo u tome, nekoliko puta nisam. To je kao zidanje Skadra na Bojani", kaže Dragojević.

Ipak, kako kaže, njega region nije interesovao zbog finansiranja, iako u njemu ima gotovo podjednako gledalaca kao u Srbiji.

"Ja sam čovek rođen u SFRJ. To je zona u kojoj se osećam bezbedno i dobro. Tu imam prijatelje. Moje pretenzije prema regionu su više intimne i umetničke, nego poslovne", objašnjava on.

Podršku od komisija za finansiranje projekata u oblasti kulture i informisanja nije dobio i to u šest navrata. Dragojević smatra da je reč o negativnoj selekciji i pogrešnom načinu organizovanja.

"Umetnost treba da se organizuje u principu prosvećenog apsolutizma – da pojedinci imenom i prezimenom donose odluke i za njih odgovaraju. Tako bi se sprečilo postojanje bezimenih kolektiva u kojima sede gomile mediokriteta. Ljudi treba da budu institucije, a ne kolektivi. Trailović i Ćirilov ne bi napravili institucije da i sami nisu bili institucije", smatra Dragojević.

Ipak, on ne kritikuje dosadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca, jer kako kaže, ne može mnogo toga da se uradi za četiri ili pet meseci. Da li bi se oprobao u njegovom poslu?

"Ja verujem u ličnu odgovornost i osećam se dobro u bavljenju politikom sa mesta na kom jesam. Kao poslanik, mnogo inicijativa sam pokrenuo kroz skupštinski Odbor za kulturu, a većina njih ne zahteva novac. Međutim, biti ministar kulture, odnosno biti u izvršnoj vlasti, podrazumeva jak ego i vrlo razvijenu socijalnu inteligenciju, a ja to nemam", kaže on.