FEST 2014: Stiže i "Plavo je najtoplija boja"

Ovo ostvarenje je poznato kao jedan od najkontroverznijih, ali i najboljih filmova 2013. godine. Miljenik kritičara Kešiš dočekan je stojećim ovacijama na premijeri u Kanu, pored Zlatne palme dobio je nagradu žirija Fipresci i nagradu "Luj Delik" za najbolji francuski film, a potom je nominovan za dve BAFTA i tri Satelit nagrade.

Za Oskara za najbolji strani film nije nominovan, zbog greške u prijavljivanju, ali jeste za nacionalnu francusku nagradu Cezar u čak osam kategorija. Bio je i u konkurenciji za Zlatni globus.

Zlatna palma je prvi put u istoriji dodeljena reditelju i dvema glavnim glumicama - Lei Sejduks i Adel Eksarčopulos. Žiri kojim je predsedavao Stiven Spilberg insistirao je da glumice zajedno sa rediteljem ponesu tu čast.

"Ovaj film je velika ljubavna priča koja je učinila da se svi osećamo privilegovano što smo u poziciji muve na zidu, što možemo da posmatramo kako se priča o snažnoj ljubavi i razornom rastanku razvija od početka. Reditelj nije ograničavao narativ i bili smo potpuno opčinjeni nastupima glavnih glumica, a posebno načinom na koji je reditelj posmatrao svoje likove i pustio ih da dišu'', obrazložio je Spilberg.

Kešiš je rođen u Tunisu, a odrastao u Francuskoj. Prvo se bavio glumom, a 2000. je počeo da režira. Do sada je osvojio dva Cezara za režiju - za filmove "Igre ljubavi i slučaja" i "Tajna zrna" (koji je prikazan na Festu 2008.).

Ideju za najnoviji film, koji bi pratio život jedne učiteljice, konačno je uobličio kada je naišao na grafičku novelu Žili Maro "Plavo je najtoplija boja"

Međutim, njegov film nije adaptacija novele. On je samo nadogradio ljubavnu priču na svoju priču o odrastanju jedne devojke, zbog čega je originalni naziv filma "Adelin život: Poglavlje 1 i 2".

U želji da što vernije prikaže realan, necenzurisan život, na snimanju nije angažovao frizere i šminkere. Iskoristio je i dosta nezvaničnog materijala, snimljenog dok glumci nisu znali da je kamera uključena.

Snimao je glavnu glumicu dok spava, jede i ponaša se prirodno i van lika, a pošto su je u tim kadrovima ljudi zvali njenim pravim imenom - Adel, ime glavne junakinje Klementine je promenjeno. Glumice su scenario pročitale samo jednom i većinu teksta su improvizovale, jer je Kešiš želeo da dobije što prirodnije scene slične realnom životu.

Zanimljiv je i način na koji je Adel dobila glavnu ulogu. Reditelj ju je umesto audicije odveo u poslastičarnicu i posmatrao je u običnoj, prirodnoj situaciji. U jednom intervjuu je rekao kako je shvatio da je našao glavnu glumicu čim je video način na koji jede svoj kolač.

Glumice su izjavile da snimanje nije bilo lako i da je Kešiš jedan od najzahtevnijih reditelja s kojim su radile, da je od njih tražio i više nego što su mogle da pruže, ali zahvaljujući svom neobičnom i požrtvovanom načinu rada, uspeo je da snimi ono što je zamislio - potpuno prirodan i iskren film o jednoj velikoj ljubavi, ali i samom životu, navodi se u najavi iz Direkcije Festa.