SFRJ spomenici inspiracija za SF film

Nakon što je uništilo svoju planetu, čovečanstvo je napustilo Zemlju i uputilo se ka Titanu, Saturnovom mesecu. U pitanju je najveći mesec te planete, jedini nama znani mesec koji ima gustu atmosferu i, uz Zemlju, jedino nebesko telo za koje je uočeno stalno prisustvo tečnosti na površini.

Na tom putu jedan od brodova je uništen, i to upravo onaj brod koji je nosio "Arhiv planete Zemlje". Da sve bude još tragičnije, putnici koji su stigli do Titana počinju da gube pamćenje zbog tamnošnjih uslova života. Kako njihova sećanja počinju da blede, sve nade za preživljavanje položene su u jednu osobu koja treba da bude poslata nazad na Zemlju. Njen zadatak je da prikupi dovoljno znanja koje je čovečanstvo vekovima sticalo i vrati ih ljudima na Titanu.

"Glavna junakinja filma je upravo žena koja je poslata nazad na našu planetu", objašnjava za B92 reditelj filma "Sankofa" Kejleb Vencel-Fišer. "Međutim, na putu ka planeti ona otkriva veliki plutajući sanduk, deo uništenog broda na kom se nalazio 'Arhiv planete Zemlje'. Pronađeni deo sadrži filmove, fotografije i ostale zabeležene uspomene jednog od stanovnika Zemlje. Što više bude tragala po njegovim sećanjima, to će naša junakinja sve više preispitivati svoju misiju i njen cilj."

Reditelj Vencel-Fišer prvi put je otkrio komunističke spomenike podignute širom SFRJ pre tri godine. Tada je imao priliku da vidi fotografije Jana Kempenaersa, fotografa koji je, takođe oduševljen neobičnim spomenicima, napravio sada već poznatu seriju foto-zapisa.

PROČITAJTE: SFRJ spomenici i dalje izazivaju pažnju

"To je bilo pre tri godine i odmah sam bio fasciniran tim tvorevinama", priča reditelj. "Kada sam se preselio u Berlin, shvatio sam da me od Balkana deli veoma kratak let. Uštedeo sam nešto novca i kupio kartu za prvi slobodan let. Ono što me je posebno privuklo jeste činjenica da ovi spomenici izgledaju kao da potiču iz drugog sveta."

Tako je počela njegova kratka turneja po Balkanu. Prvi spomenik koji je posetio bio je onaj u Tjentištu, autora Miodraga Živkovića, podignut 1971. godine. Upravo je taj spomenik, priznaje Vencel-Fišer, sada sasvim siguran u to, na njega ostavio najjači utisak.

"Celo okruženje i ta dolina u kojoj je spomenik smešten nisu bili nalik ničemu što sam do tada video. Nisam imao ni ideju kolika je veličina tih spomenika u stvarnosti", zadivljeno priča reditelj dodajući da je tokom putovanja po zemljama bivše SFRJ posetio ukupno jedanaest spomenika. Upravo će snimci tih spomenika pdigrati jednu od ključnih uloga u filmu "Sankofa".

"Oni su pokretači jednog važnog razgovora o našim kolektivnim sećanjima, kako fizičkim tako i apstraktnim. Jedan od glavnih likova u filmu pokušava da postane deo posade koja putuje ka Titanu, ali kako bi osvojio kartu za taj put mora da da svoj doprinos 'Arhivu planete Zemlje'", objašnjava Vencel-Fišer. "Njega će zaintrigirati upravo vaši spomenici i odabraće baš njih kao glavne aktere svojih zapisa. Njegove snimke pronaći će glavna junakinja filma u onom odvojenom sanduku sa početka priče."

PROČITAJTE: Komunistički spomenici kao iz budućnosti

Vencel-Fišer je novac za snimanje filma sakupio putem sajta Kikstarter, gde je predstavio svoj dosadašnji rad i ideju za film "Sankofa", i sakupio željenih 15.000 dolara. Priznaje da je veliki deo novca ipak dobio kroz donacije prijatelja i porodice.

Snimanje filma počelo je u martu 2013, do sada je kompletiran i montiran ceo materijal, a ostala je još montaža zvuka i korekcija boja. Za dodatne postprodukcione radnje reditelj je pokrenuo još jednu kampanju za prikupljanje donacije, ovoga puta na sajtu Indi-go-go, a nedavno je predstavio i prvi promotivni trejler.

Planovi za bioskopsku distribuciju filma još uvek nisu izvesni. Ipak, sasvim je sigurno da će se film prikazivati na nekoliko evropskih festivala, a posebnu projekcije, navodi reditelj, planiraju i za BiH, Srbiju i Hrvatsku.

Sankofa - Trailer and IndieGoGo from Supernormals on Vimeo.