Otvorena deveta Slobodna zona

„Razmišljajući o osvajanju slobode, imao sam danas priliku da govorim na ministarskoj konferenciji Saveta evrope o bezbednosti novinara i sada na otvaranju Slobodne zone. Moj prvi utisak je da je upravo ovaj prostor, ovaj festival, ovaj dogadjaj, vredniji za očuvanje sloboda od velike ministarske konferencije“, izjavio je predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić, svečano otvarajući festival, navodeći upravo „Slobodnu zonu“ kao festival koji može i treba da bude obrazac razvoja kulture našeg društva.

Podsećajući na početke osvajanja medijskog prostora od strane radija a potom i televizije, Matić je kazao da „Slobodna zona“ čuva vrednosti koje su stvarane skoro 25 godina pod imenom B92.

„Želeo bih, možda na malo specifičan način, da otvorim ovaj festival minutom ćutanja i odavanjem pošte velikom borcu za ljudska prava Srđi Popoviću, koji je simbol jednog vrednosnog sistema, kulture i principa i upornosti“, dodao je on, izražavajući uverenje da će jedan od filmova u ovoj zoni biti i film o Popoviću i vrednostima koje je živeo i promovisao.



Za razliku od tog minuta tišine, filmski čas kojim je počela „Slobodna zona“ svakako nije bio tih. Njega su vodili rediteljka Sofi Fajns i filozof Slavoj Žižek, koji su na festival stigli kroz film „Perverznjakov vodič kroz ideologiju“.

Žižek je i ovim filmom potvrdio svoj status rok zvezde među filozofima, zadovoljavajući dva osnovna uslova za sticanje tog statusa – broj publike i broj oprečnih izazvanih reakcija. Zbog toga je „Perverznjakov vodič“, uz sve svoje nezanemarljive manjkavosti i nedoslednosti, savršen izbor za otvaranje ovakvog festivala.

Naime, „Perverznjakov vodič kroz ideologiju“, svrstan od strane BBC-a kao jedan od filmova na koje treba obratiti pažnju ove jeseni, prvi je izvestan hit ovogodišnje „Slobodne zone“. Nakon rasprodate premijerne, i prve reprizne projekcije, trenutno su u prodaji i karte za dodatu, treću projekciju filma, zakazanu za 13. novembar u DKC-u, sa početkom u 21 čas.

Osim toga, Žižek poput malo kojeg današnjeg filozofa, uspeva da podeli publiku na one koji ga oštro kritikuju i one koji ga slepo prate. Novim filmskim vodičem, svojevrsnim nastavkom „Perverznjakovog vodiča kroz film“, Žižek na sebi svojstven način tera publiku da stavi naočare kroz koje će svet posmatrati bez ideoloških filtera.

Kako bi u tome bio što uspešniji, vođen rediteljkom Sofi Fajns, Žižek u pomoć priziva poznata filmska ostvarenja, od filmova „Moje pesme, moji snovi“, preko „Taksiste“ do „Titanika“, pokušavajući njima da objasni i brojne današnje fenomene. Žižek u priču o ideološkoj zaslepljenosti provlači i kroz primere iz svakodnevnog života, kao što je „slučaj koka-kole“, ironično ili ne, s obzirom na to da poslednjih godina trpi prozivke kritičara koji ga nazivaju „koka-kola filozofom“.

Uzbudljiva dvočasovna vožnja kroz pop kulturu, mahom onu holivudske produkcije, daje prilično dobar rezultat, jer su običnom gledaocu apstraktni ideološki problemi daleko jasniji ukoliko je u njih uključena Spilbergova „Ajkula“ ili zaljubljeni Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet. U „Perverznjakovom vodiču“ on u ulozi naratora rastavlja ideologiju na sitne komadiće, poput lego kockica, objašnjavajući od čega je zapravo sazdan taj pojam. Tako na stolicu ispitanika redom dolaze i sloboda, represija, demoratija, kontrola mišljenja većine kao i brojni drugi uništitelji kritičkog mišljenja...

Međutim, filmu donekle nedostaje i konceptualna povezanost svih elemenata, pa je pretapanje iz jedne ideološke priče u druge u određenim trenucima prilično labavo.

Svakako bi bilo zanimljivo da su Fajns i Žižek priču proširili i na aktuelnu evropsku ili pak azijsku produkciju, jer je samo mali broj „neholivudskih“ filmova uspeo da nađe svoje mesto u vodiču. Uprkos tome što je Holivud trenutno zaista najjača ideološka mašineria SAD, bilo bi zanimljivo videti kako se sa teretom ideologije nose i aktuelna evropska ostvarenja.

„Perverznjakovim vodičem kroz ideologiju“ hrabro je otvorena još jedna „Slobodna zona“ koja će i ove godine osim filmova ponuditi i prateći program, sačinjen od Noćnih razgovora, master klasova gostiju i posebnog izdanja „Pesničenja“, koje će ovoga puta uključiti i brojne filmske stvaraoce.

Do 13. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu omladine biće prikazano ukupno 48 filmskih ostvarenja. Najrecentnija ostvarenja festivala narednih dana imaće priliku da pogleda i publika u Novom Sadu i Nišu.

Sve informacije o filmova i njihovim projekcijama možete pronaći n zvaničnom sajtu festivala, a o festivalskim dešavanjima možete čitati i u našoj posebnoj temi posvećenoj „Slobodnoj zoni“.

Preporuke za „Slobodnu zonu“

Samo za posetioce sajta B92, direktor i selektor festivala Rajko Petrović izdvojio je tri filma koja, prema njegovom mišljenju, filmofili ne bi trebalo da zaobiđu na ovogodišnjoj „Slobodnoj zoni“.

Žores (r. Vinsen Dietre)

To je jedna nesvakidašnja ljubavna priča, i prema mom mišljenju, to je jedna od najlepših ljubavnih priča u poslednje tri, četiri godine. U dokumentarnom filmu su vrlo retke ljubavne priče, i to je takođe raritet ovog filma. Međutim, njegov stil je potpuno jedinstven – to je film koji je ceo sniman kao pogled s prozora jednog stana naspram kojeg se nalazi trg Žores u Parizu. Preko puta tog stana spavaju i žive imigranti. Mi tokom ovog filma saznajemo kakva je bila ljubavna veza reditelja koji kroz naraciju pokušava da rekonstruiše svoje emocije prema partneru. Tek na kraju filma shvatamo da je i on u svom filmu imao takvu poziciju kao što su imali imigranti u našem društvu – neko ko je tu, ko je prisutan, ali nikada ne postane deo našeg svakodnevog života. Gde je Nađa? (r. Aron Sekelj, Raško Milatović, Miloš Milovanović, Nemanja Vojnović, Petar Ristovski, Tea Lukač, Marko Đorđević, Luka Popadić / FDU)

Ovo je film studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. On nije omnibus, iako je na njemu zajedničkim snagama radilo osam mladih reditelja. Za nas je veoma važno što je jedan od autora Marko Đorđević, mladić koji je bio na prvoj radionici „Slobodne zone junior“ pre nekoliko godina, a da je jedan od koscenarista Luka Kurjački, koji je takođe bio polaznik naše radionice. Dakle, sada već imamo generaciju naših polaznika, koji su nakon našeg rada kroz srednju školu, nastavila da se bave filmom na profesionalniji način. Stranac sa jezera (r. Alen Žerodi)

U pitanju je film koji je ove godine dobio nagradu za režiju na Filmskom festivalu u Kanu, u selekciji „Izvestan pogled“. Vrlo kontroverzan film, evropski triler koji i pored toga što sadrži eksplicitne scene odnose između muškaraca, to dobrim delom potiskuje u treći, četvrti plan, dok zaplet, kao najvažniji element trilerskog žanra, potpuno gledaoca uvodi u veoma zanimljivu priču.