Stranci vole da snimaju u Srbiji

Pažnju šire javnosti privlače svetski poznata glumačka imena koja sve češće snimaju na lokacijama u našoj zemlji, poput Kevina Kostnera, Krisa Nota, Pirsa Brosnana ili upravo Salme Hajek.

Zasluge za to u velikoj meri pripadaju Srpskoj filmskoj asocijaciji (SFA), koja je osnovana 2009. godine i okuplja na desetine kompanija i pojedinaca iz domaće filmske industrije.

"Od kada je osnovana SFA mnogo toga se promenilo. Ranije su firme pojedinačno nastojale da dovedu strane projekte u Srbiju. Napravili smo mini bum u samo nekoliko godina kada smo počeli da pod jednim brendom promovišemo Srbiju kao destinaciju", izjavila je Tanjugu operativni menadžer SFA Milica Božanić.

U poslednje dve godine ne samo da ovde dolaze veliki projekti, već se proširio i njihov dijapazon. Pored dugometražnih igranih fimova sa solidnim budžetima i zvučnim imenima, kod nas se radi i veliki broj stranih televizijskih filmova, pa i serija, kao i neki manji dokumentarni programi.

Važno je i tržište reklama, koje se emituju svuda po svetu, a snimaju se ovde, u Srbiji, za razne strane klijente, dodala je Božanićeva.

Za širenje posla, kako je objasnila, presudan je utisak koji inostrani filmski poslenici imaju nakon završetka snimanja i koji dalje prenose kolegama u svetu.

"Mi smo cenovno konkurentni, a imamo i dobre ekipe sa kojima stranci sarađuju. Oni ovde osećaju profesionalni nivo kao bilo gde drugde u svetu i ta ocena nam dovodi sve veće i raznovrsnije projekte", istakla je ona.

PROČITAJTE : Kevin Kostner u BG-u juri diktatora

Foto: Beta

Postprodukcija je, takođe, dobar segment kojim se bavimo. Reč je o uslugama za vizuelne efekte i animaciju koje rade naši kreativci ovde u zemlji, za projekte u inostranstvu. Među najpoznatijima je studio "Krater" iz Beograda koji je radio i za holivudske blokbastere.

"Ima mnogo toga što mi kao zemlja možemo da ponudimo i u čemu smo vrlo kvalitetni, što nam vrlo lako ostvaruje prohodnost na međunarodnom tržištu. Kao i u svakoj profesionalnoj branši, to se pročuje i jedan dobar projekat povuče za sobom nove", istakla je menadžerka SFA.

Uz promociju i saradnju s međunarodnim producentima, SFA će se sve više okretati i domaćem sektoru, jer su javne ustanove, preduzeća i lokalne samouprave neophodne radi izdavanja raznih dozvola i omogućavanja da jedna produkcija nesmetano teče.

Najveći deo stranih projekata snima se u Beogradu. Ekipe biraju lokacije koje su im logistički najzgodnije, ali se SFA trudi da i druge delove Srbije prikaže i animira.

Dosta gradova već ima značajnu filmsku produkciju. Snima se u Subotici, Valjevu, Novom Sadu, u okolini Beograda. "Ima potencijala i za urbane i za prirodne lokacije", napominje Božanićeva.

PROČITAJTE: Salma Hajek stigla u Beograd sa ćerkom

Scena iz filma Koriolan kojji je sniman u Srbiji

Na pitanje koliko sve to znači u novcu, odgovara da je teško dati precizne podatke, ali da "od 2009. kada je SFA počeo rad, više od 50 miliona evra iznosi ukupna vrednost produkcija koje su došle u zemlju, uzimajući u obzir sve vrste projekata - film, te-ve, reklame".

"Procenjujemo da je to godišnje desetak miliona evra koje zarađujemo na ovom nivou. Ali, da bismo zaokružili paket koji nudimo strancima, da bismo Srbiju učinili još konkurentnijom u odnosu na zemlje u okruženju, treba uvesti podsticajne mere kakve one već primenjuju", naglasila je ona.

U ovom poslu prednjače Mađarska i Češka, a značajne su i Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Uvođenjem podsticajnih mera koje daje država za strane producente, još veći broj projekata mogao bi da bude privučen u Srbiju, pa bi veći bio i godišnji priliv po tom osnovu.

Istina, podsticajne mere su već propisane u našem Zakonu o kinematografiji (član 7), ali su kočnica podzakonski akti kojima treba da se reguliše način sprovođenja tih mera.

"To treba da uradi vlada. Predlog smo već poslali i u Ministarstvo kulture i u Ministarstvo finansija. Predlog je dobio određena odobrenja, ali se još čeka da uđe u proceduru usvajanja", kaže Božanićeva.

PROČITAJTE: Dobri uslovi za snimanje filma u Srbiji

Foto: Beta

Sajt SFA redovno posećuju zainteresovani iz Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Skandinavije, ali bi Srbija uskoro mogla da postane lokacija i za snimanje indijskih filmova.

"Pratimo dešavanja na svim rastućim tržištima, u ekonomskom i u kinematografskom pogledu. Tako smo u februaru imali u Beogradu prvu južnokorejsku produkciju, a ta zemlja snima 180 filmova godišnje», rekla je Božanićeva.

Kontakt sa indijskom ambasadom, kako je dodala, iniciran je preko Privredne komore Srbije, jer je nova ambasadorka zainteresovana da se uputi u to šta Srbija ima da pruži, da se upozna sa našim kapacitetima kako bi mogao da se napravi most za saradnju.

"Njena ideja je da se organizuje odlazak u Indiju. Cilj posete bio bi da se napravi prvi kontakt. Mi smo za to vrlo zainteresovani i nadamo se da će već krajem ove i početkom naredne godine biti nešto realizovano na tom planu", rekla je menadžerka SFA. napominjući da su to tek prvi koraci, ali jako značajni jer dolaze od ambasade zemlje sa najobimnijom filmskom produkcijom na svetu.

Inače, SFA upravo danas počinje realizaciju projekta koji u fokusu ima Dunav kao lokaciju za snimanje, odnosno sve lokacije u blizini reke i u opštinama koje izlaze na Dunav.

"To je projekat za koji smo dobili sredstva od Evropske unije i austrijske agencije za razvoj. Kroz njega ćemo nastaviti da radimo i na izgradnji ''film frendli'' okruženja, našeg prethodnog projekta u okviru kojeg smo već sertifikovali kao ''prijateljske prema filmu'' deset opština i gradova, dva javna preduzeća i jedno ministarstvo", podsetila je Božanićeva.

Suština novog projekta je da se definišu lokacije i da se zatim radi na njihovoj promociji, a i da se bolje povežemo s podunavskim zemljama koje su uspešne u privlačenju stranih filmskih produkcija.