"Filmovi se u Srbiji snimaju sa 0 dinara"

Reditelj Ivan Stojiljković, dramaturškinja Maša Seničić i producentkinja Marija Stojanović učestvovaće, uz još sedam mladih filmskih autora iz Srbije, na predstojećem "Sarajevo talent kampusu" i smatraju da će im kampus u okviru filmskog festivala u tom gradu pomoći u uspostavljanju kontakata, nalaženju budućih saradnika i načina za finansiranje svojih filmova.

Seničić, koja je ove godine diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i dobila sredstva od Ministarstva kulture za razvoj scenarija "Pitaj me nešto teže", kaže da postoji velika razlika između klasičnog obrazovanja i radionice na "Sarajevo talent kampusu", kao i između radionice i rada na terenu, pogotovo za scenariste.

"Mi na fakultetu imamo godinu dana ili pola semestra za jedan scenario, ovde se na scenariju radi intenzivno sedam dana. To je važno zato što svaki scenarista radi po principu 'dedlajna', pa je to prva prilika da se mladi autori susretnu sa ozbiljnim 'dedlajnom'", primetila je ona.

Seničić je ocenila da samo prisustvovanje festivalu otvara mogućnost za dalju saradnju sa kolegama iz regiona i šire, a pogotovo "Talent kampus", gde se 15 scenarista, 20 reditelja sastaju svakodnevno na istim mestima.

Sa prošlogodišnjeg Sarajevo talent kampusa (www.facebook.com/sarajevotalentcampus)

Stojanović, koja sa bratom vodi mladu produkcijsku kuću "Sense Production", rekla je Tanjugu da je "Sarajevo talent kampus", namenjen mladim filmskim talentima iz zemalja jugoistočne Evrope, koristan za umrežavanje, sklapanje potencijalnih parnerstava i koprodukcija u situaciji kada je u Srbiji teško doći do novca za snimanje, zbog čega je mnogim autorima potrebno i po nekoliko godine da realizuju svoj projekat.

"Očekujem da ostvarimo dobre kontakte, nađemo potencijalne partnere. Želim da naučim nove metode rada, saznam o novim fondovima i konkursima i na koji način je moguće sve sakupiti novac u Evropi, što je jako bitno, pošto se kod nas dobija mali deo sredstava od onoga što je potrebno da se jedan film snimi", rekla je Stojanović.

Ona je objasnila da je ideja Sarajevskog filmskog festivala da prati razvojni put mladog autora, od studenta do svršenog profesionalca - "pack and pitch" omogućava svršenim studentima da nauče kako da predstave svoje projekte i konkurišu za sredstva, "cinelink" služi za upoznavanje sa velikim koproducentima iz Evrope i sveta i razvijanje finansijske konstrukcije, a "work in progreš" za pronalaženje koproducenata za postprodukciju i distribuciju, da bi na kraju film imao premijeru na festivalu.

"To je odlično koncipirano, autori i producenti se osećaju privilegovano što imaju takvu mašinu iza sebe i to puno znači mladim ljudima", naglasila je Stojanović.

Stojanović i Stojiljković će u Sarajevu predstaviti projekat "Uglavnom vikendom" čija je tema vaspitanje i govori o tome "kako se ophodimo prema našoj deci, postupamo prema njima, da li znamo da ih usmeravamo, koliko ih se plašimo", a središtu priče je odnos dede, oca i sina.

Sa prošlogodišnjeg Sarajevo talent kampusa (www.facebook.com/sarajevotalentcampus)

Od Ministarstva kulture i informisanja dobili su novac za razvoj scenarija, na sledećem konkursu Filmskog centra Srbije prijaviće se za sredstva za produkciju, ali ne veruju da će sa realizacijom krenuti pre 2015. godine, jer je proces prikupljanja novca veoma dug i neizvestan.

"Mi još nismo u Evropskoj uniji i nismo u mogućnosti da apliciramo za sredstva velikih evropskih fondova pa samim tim moramo pružiti određenu sigurnost potencijalnim inostranim partnerima, koproducentima, u smislu da je naša država, naše ministarstvo prepoznalo kvalitet projekta i dalo nam određeni deo sredstava. Sa tom garancijom možemo da konkurišemo kod evropskih fondova", kaže Stojanović.

Ona je objasnila da se vrlo retko dešava da srpski autori dobiju novac u inostranstvu, iako njihov projekat nije podržan od strane države, i da je na njima sada da pronađu ljude kojima se sviđa njihova priča, koji će želeti da im pomognu i sačekati ih dok prvo ne dobiju novac u svojoj zemlji.

"Bez novca ovde, ne možemo da uradimo ništa u inostranstvu i to je najveći problem u našoj kinematografiji, jer je ovde novca malo, ne mogu svi da ga dobiju. Autori po tri-četiri godine čekaju da dobiju sredstva na konkursu", primetila je ona.

Stojiljković kaže da mladi filmski stvaraoci u Crnoj Gori i Hrvatskoj, na primer, imaju veću podršku države, mnogo više šansi i fondova kod kojih mogu da konkurišu.

"Njihova ministarstva su umrežena sa više fondova, ne samo iz Evropske unije, već i iz sveta i to ne samo zato što je Hrvatska ušla u EU, već je tako godinama unazad. Njima je svakako mnogo lakše i imaju mnogo više sredstava da snime filmove, a svaki film u Srbiji je snimljen sa nula dinara", istakao je Stojiljković čiji su kvalitetni kratki filmovi bili presudni da ga prime na Sarajevo Talent Kampusu.

Sa prošlogodišnjeg Sarajevo talent kampusa (www.facebook.com/sarajevotalentcampus)

Na pitanje kada planira da počne snimanje svog prvog dugometražnog filma "Uglavnom vikendom", Stojiljković kaže da su u godini, "kada je beznadežnost za sve filmske radnike dostigla svoj vrhunac, pre svega na papiru, svi planovi sumanuti".

"Prelepa vest da smo primljeni na 'Sarajevo talent kampusu' i to što smo pre toga učestvovali u sličnom programu u Rumuniji daje nam nadu da smo na pravom putu i da se stvari kreću, iako ovde sve stoji u mestu. U pravu ofanzivu možemo da krenemo tek kada dobijemo novac ovde", dodao je on.

Stojiljković je skrenuo pažnju na još jedan problem sa kojim se suočavaju mladi autori u Srbiji: "Već šest godina se bavim filmom i sad završvam studije na Fakultetu dramskih umetnosti. Treba da pripremam diplomski film, imam sve spremno, ali ne znam kako da uđem u snimanje, jer nema fonda kod kog mogu da konkurišem, nemam sredstva, a ukoliko ne diplomiram do juna, poništavaju mi se studije. Moram da snimim taj film makar se zadužio narednih 10 godina, inače neću završiti studije".

Stojanović smatra da im ništa drugo ne preostaje nego da nastave da se bore za film, da se prijavljuju na konkurse, da se trude da što više izlaze iz okvira Srbije, konkurišući kod evropskih fodnova.

"Bitno je da dođe do umrežavanja sa evropskim kinematogarfijama, za početak sa zemljama ex-Jugoslavije, pošto su nam one geografski i po mentalitetu najbliže, a za debitante je bitno da imaju mnogo saradnika. Tako se kinematografija širi, postoji više sredstava, a vrlo je bitno i da se u Srbiji donesu pravne regulative koje će omogućiti prijavljivanje kod evropskih fondova bez posredstva velikih koproducenata iz Evrope", rekla je ona.

Sa prošlogodišnjeg Sarajevo talent kampusa (www.facebook.com/sarajevotalentcampus)

Ono što je karakteristično za evropske fondove, prema rečima Stojanović, jeste što film posmatraju kao biznis, nešto od čega se zarađuje i za njih je potpuno prirodno da reditelj i glumci budu poznati, što debitante dovodi u nezavidnu situaciju, te je priča ono što u njihovom slučaju može biti presudno za dobijanje novca.

Socijalno obojene priče je nešto što se takođe očekuje od srpskih filmova u inostranstvu, ali Stojanović je stekla utisak da mladi autori ne odustaju tako lako od svojih ideja.

"To je specifično za naše područje u odnosu na Evropu. Tvrdoglavi smo, strpljivi, ne odustajemo od svojih ideja. Možda se zato filmovi tako dugo rade, ali rezultat je ipak dobar, to budu kvalitetni filmovi, sa uspešnom evropskom distribucijom što je više mladih autora dokazalo poslednjih godina", ukazala je Stojanović.

Seničić se na to nadovezala konstatacijom da je srpski film u poslednjih par godina značajno napredovao.

"Mislim da jedna generacija reditelja, poput Nikole Ležajića, Maje Miloš, Mine Đukić, nastupa sa karakterističnim estetikama, novim pričama koje se tiču mladih, posebno mladih u Srbiji. Vrlo je važno da se ne prate trendovi Evrope, da se vidi šta je sada u fokusu, ali da se prilagodi našem tržištu, ljudima koji bi to ovde gledali", rekla je Seničić.

Stojanović je još posavetovala mlade autore da, dok ne sakupe novac sa dugometražni film, snimaju kratke, jer su to njihove "lične karte", u kojima se vidi njihov stil, razmišljanje, potencijal i sutra mogu biti presudni za dobijanje podrške od strane producenata.

Devetnaesti Sarajevi Film Festival održava se od 16. do 24. avgusta, a sve informacije o programu festivala možete pronaći OVDE.