Golubović: Bez politike u kulturi

Golubović je rekao da je "jako važno da se postuje Zakon o kinematografiji, kao i da Ministarstvo kulture, koje ima tu obavezu, odvaja određeni budžet za kinematografiju kroz Filmski centar, instituciju koju je Ministarstvo i osnovalo".

S druge strane, kako je istakao, "jako je važno da postoje i vanbudžetska sredstva, neki drugi prihodi Filmskog centra, kao što je ovo zašta se mi sad borimo - dobijanje novca od RTS-a, Ratela i RRA, a to je važno da bi kinematografija kao delatnost zadržala jednu vrstu nezavisnosti".

"Samo sa budžetskim novcem, kinematografija na neki način postaje pomalo talac politike, dnevno-političkih dešavanja, onoga što je aktuelno na vlasti", objasnio je on.

Golubović je izjavio da su filmski stvaraoci spremni i za neki drugi model koji bi predložilo Ministarstvo kulture.

"Ako imaju ideju da to nije od RTS-a, Ratela i RRA, nego neki drugi način nezavisnog finansiranja Filmskog centra, mi smo spremni da to saslušamo i prihvatimo. Smatramo da je ovo prirodno jer više od 50 posto televizijskih programa u Srbiji čine serije i filmovi i normalno je da tv stanice, kao svuda u Evropi, odvajaju procenat za finansiranje domaće proizvodnje", kazao je on.

Foto: Tanjug, Dragan Stankoviæ

Golubović je ocenio da su "Filmski centar, kao telo koje bi trebalo da vodi kinematografiju, i institucija konkursa, preko kojih bi se delila sredstva za proizvodnju - najpošteniji sistem koji postoji".

"Naravno, uvek postoje neke sumnje u regularnost, ali su konkursne komisije sastavljene od nezavisnih tela Filmskog centra ipak najpošteniji mogući način određivanja kako će se davati sredstva za pojedine projekte", dodao je on.

Prema njegovom mišljenju, "ključni faktor za nezavisnu kinematografiju i druge oblasti stvaralaštva jeste depolitizovanje upravnih odbora kulturnih ustanova".

"U Upravnom odboru Filmskog centra, kao i drugih institucija kulture, treba da sede profesionalci, ljudi koji se bave ovim poslom, a ne ljudi iz politike i ljudi izabrani od strane političkih partija", naglasio je on.

Napominjući da je "u ovom trenutku odbrana sistema konkursa i FCS-a za ljude koji se bave filmom jedino rešenje", dodao je da teoretski postoji i jedno bolje.

"To je kada bi Filmski centar mogao da se pretvori u filmski fond. Fond po sebi podrazumeva da ima pravo da na razne načine prikuplja i druga nezavisna sredstva i da taj novac, kao u svakom fondu, cirkuliše, da ne zavisi od ''fiskalnih godina'' Ministarstva kulture. To bi bio idealan model, ali koliko znam postoje neke pravne prepreke", rekao je on.

Foto: Tanjug, Dragan Stankoviæ

Popularni i nagrađivani autor je ponovio da su za sada "vanbudžetska sredstva u Filmskom centru nešto što filmskoj umetnosti može da obezbedi neku vrstu nezavisnosti od političara".

"To je ono zašta se mi borimo. Koliko god političari misle suprotno, oni dolaze i prolaze, politike se menjaju, a mi se ovim poslom bavimo celog života", poručio je on.

Sa tim ciljem je prošle sedmice formiran Akcioni odbor filmskih stvaralaca i poslenika.

"Od kada se ja bavim filmom, prvi put su filmski stvaraoci, umetnici i uopšte ljudi koji se bave filmom vrlo jedinstveni. Mislim da mi ovde ne branimo neku opštu stvar, nego da svako od nas brani svoj lični interes i svoju ličnu potrebu da se bavi ovim poslom", rekao je on.

"Zbog toga je i napravljen Akcioni odbor. Ideja je da izvršimo medijski pritisak i informišemo javnost o čemu se radi. Ukidanjem člana Zakona o finansiranju iz dela prihoda Ratela, RRA i RTS-a, nama ukidaju pravo na rad. U trenutku kada država iz budžetskih sredstava daje nula evra, nama ukidaju taj nezavisni novac od medijskih kuća, pa u stvari imamo nula plus nula", ukazao je on.

Foto: Tanjug, Dragan Stankoviæ

Golubović je objasnio da to "nije samo ukidanje prava na rad umetnicima, već čitavoj armiji ljudi - od fizičkih radnika, far majstora, scenografa, električara, veliki broj ljudi u ovoj zemlji živi od filmske delatnosti".

On je napomenuo da stvar treba i šire da se posmatra i da je "važna saradnja sa drugim umetnicima, koji su svi u vrlo lošoj, čak i goroj poziciji od filmskih umetnika", navodeći pisce, pozorišne umetnike, slikare...

"Sve je to proizvod dugogodišnjeg neshvatanja značaja kulture u ovoj zemlji. To nije od juče i nije samo sa ovom vladom. Ovo društvo ne razume koliki je značaj kulture, koliko je ona osnovni element identiteta jednog naroda i koliko nas kultura prezentuje na najbolji način u svetu", izjavio je on.

Podsetivši da je kultura veoma ugrožena, s obzirom na budžet od 0,62 posto, rekao je da je "ovo dobar trenutak da se svi ljudi koji se bave umetnošću ujedine u potrebi i težnji da ovom društvu objasne da je taj budžet simboličan, što bi rekli statistička greška".

"Mislim da je jedan posto odvajanja za kulturu nešto što ne vređa nikoga u ovoj siromašnoj zemlji. Kultura je dugi niz godina u potpunom zapećku. Političari koji vode zemlju kulturu doživljavaju kao prigodnu stvar za proslavu jubileja, a zaboravljaju da je svuda u svetu najvitalniji i najvažniji deo kulture - savremena umetnost. Mi ovde govorimo o zaštiti savremenog stvaralaštva", zaključio je Golubović.