„Tale je bio jedan omiljen čovek“

Od bokserske karijere odustao je posle treće borbe i prvog nokauta. Oduvek je imao surov izgled, pa su ga reditelji često birali upravo za takve uloge. Uprkos spoljašnjem utisku, kolege su ga obožavale. Tale, kako su ga zvale kolege i fanovi, igrao je u velikom broju pozorišnih predstava i u 76 filmova i televizijskih serija.

Ivan Bekjarev: „Šta da kažem, u šoku sam, znamo se sto godina. Istog dana smo položili prijemni na Akademiji, istog dana smo diplomirali, istog dana i primljeni u JDP. Tale je bio jedan predivan čovek i sjajan glumac. I van pozorišta smo radili puno zajedno, recimo u „Boljem životu“ smo bili osnovne poluge sukoba na relaciji Jataganac-Kurčubić. Strašno mi je teško i ne verujem da će iko ko ga poznaje reći bilo šta ružno. Tale je bio jedan omiljen čovek.“

Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1968. godine, a igrao je i u drugim beogradskim pozorištima (SKC, Zvezdara teatar, Narodno pozorište), kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Predrag Ejdus: „To je prosto šokantno, moj drug Tale i ja smo praktično proveli ceo život zajedno, odigrali smo jako mnogo predstava zajedno, samo ’Šovinističku farsu’ smo odigrali više od 1800 puta od Đevđelije do Triglava, prošli smo pola sveta zajedno. Gotovo da me prevario, osećam žal da nisam uspeo sa njim ni da se oprostim, otišao je briljantan čovek, sjajan roditelj, divan kolega i jedan od najduhovitijih ljudi koje sam poznavao, beskrajno dobar partner i požrtvovan čovek“, izjavio je Tanjugu Ejdus.

„Za Taleta mogu da kažem da je bio izuzetno dobar čovek, sjajan umetnik, beskrajno duhovit i prijatan, čovek koji je uvek iznenađivao i okolinu i partnere svojim lucidnim rešenjima, bio je strastveni epikurejac, uživao u životu, neprevazićeni prijatelj i drug od koga nikada nisam mogao da očekujem da će uraditi nešto loše, nepristojno ili neprikladno, imali smo ogromno poverenje jedan u drugoga i bili beskrajno vezani.

Odrastao je u pozorištu, uz roditelje Branka i Hristinu koji su takođe bili glumci. Jedno gostovanje kada su zalutali bilo je osnova scenarija za film "Turneja".

Goran Marković: „Josif Tatić je moj prijatelj iz mladosti, mi smo vršnjaci. Radili smo dosta zajedno, u mom prvom i poslednjem filmu on je igrao, u „Specijalnom vaspitanju“ i „Turneji“. Inače smo privatno bili veoma dobri prijatelji. On je živeo jedan život koji ga nije štedeo i znao je da neće biti pošteđen. Danas sam razgovarao sa našim trećim prijateljem, on je zapravo bio fantastično izdržljiv čovek u poređenju sa time kako je živeo. Ove godine koje je doživeo samo je čudom doživeo. Mi smo svi jako tužni, iako smo znali da neće moći da živi jako dugo, ipak smo se nadali čudu koje je sinoć prestalo“. Vojin Ćetković: „Saznao sam da je Tale umro posle poklona sinoć na predstavi i moja prva reakcija je bila... bio sam besan i ljut na njega. To je jedan od retkih ljudi tog godišta koji mi je bio drug. Mnogo sam ga voleo i bilo mi je mnogo teško sinoć i noćas. Nekako mi uvek za drage ljude iz pozorišta jave na predstavi ili posle predstave, tako se to dešava...“

Maštao je o idealnom receptu za penziju a to je "pecanje, pecanje, pa malo glume, pa opet pecanje... Nažalost nije je dočekao...

Bio je onaj neophodni začin i karakterni glumac koji od sporedne uloge napravi bravuru. Jedinstven u izrazu, specifičnog načina govora i odabira glumačkih sredstava davao je sopstveni pečat svakoj ulozi i ujedno uspevao da odigra široku lepezu likova. Igrao je u kultnim filmovima: „Poslednji krug u Monci“, „Tajvanska kanasta“, „Tri karte za Holivud“, „Turneja“, „Ljubav i drugi zločini“...

Seka Sablić: „Prerano je otišao jedan sjajan čovek i to ne govorim konvencionalno nego je zaista tako. Bio je dragocen kao glumac, mnogo bi još igrao i mnogo bi radio. Da ne govorim koliko je dragocen svojoj porodici i koliki je to gubitak za njih. On ima devojčicu koja tek treba da uđe u život. Zbogom Tale...“

Publika ga je zapamtila po ulogama Jataganca u "Boljem životu", Slobodana Mihajlovića u "Šovinističkoj farsi" i Tanasija Vitorovića - "Taleta Surovog" u seriji "Grlom u jagode". Način na koji je zajedno sa Predragom Ejdusom zbijao šale na račun Srba i Hrvata ostaće zauvek zapamćen.

Dragan Đilas: "Josif Tatić bio je glumac jugoslovenske i srpske, ali pre svega beogradske scene. Pamtićemo veliki broj sjajnih uloga koje je tokom karijere ostvario na velikom platnu, televiziji i u pozorištu."

Treba pomenuti i njegovu ulogu u predstavi “Hadersfild”, za koju je dobio brojne nagrade, a koju je kasnije uspešno odigrao (dočarao) i u filmskoj verziji.

Jugoslovenska kinematografija je imala jednog Josifa Tatića, specifičnu glumačku pojavu koju više niko neće moći da ponovi.