Aronofsky za B92: Venecija je spas

Od specijalnog izveštača B92 iz Venecije Ane Kržavac

Žiri će u narednih deset dana imati težak izbor da izabere pobednike u nikad jačoj konkurenciji – među filmovima koji će premijerno biti prikazani na Mostri nalaze se Tinker Tailor Soldier Spy u režiji Tomasa Alfredsona (Gary Oldman, Colin Firth), Carnage u režiji Romana Polanskog (Kate Winslet, Christoph Waltz, Jodie Foster), A Dangerous Method u režiji Davida Cronenberga (Michael Fassbender, Viggo Mortensen, Kiera Knightley, Vincent Cassel), The Ides Of March u režiji Georgea Clooneya (George Clooney, Ryan Gosling, Philip Seymour Hoffman), i još 18 ostvarenja.

U žiži se našao predsednik žirija, čuveni američki režiser Darren Aronofsky, o kojem je čitava planeta brujala prošle godine zbog njegovog poslednjeg ostvarenja Black Swan. U prirodi veoma opušten i duhovit, Aronofsky je kao ličnost sušta suprotnost svojim mračnim filmovima, punim tenzije.

U opuštenoj atmosferi, Aronofsky je za medije, ali i B92, govorio o tome šta znači biti član žirija, da li se drame vraćaju u prvi plan, zbog čega voli filmske festivale, ali i mnogim drugim temama...

B92: Kao predsednik žirija, kakve filmove „tražite“ u selekciji i kakvi će vam biti kriterijumi?

Aronofsky: „Samo kada pogledam ko su režiseri ovogodišnjih filmova i ko sve glumi u njima, zapanjim se. Iskreno sam privilegevan i presrećan što ću narednih dana uspeti da pogledam sva ta ostvarenja. Ne bih da pričam o tome šta tražim kod filmova, siguran sam da su svi ovi filmovi ozbiljna i kvalitetna ostvarenja i počnimo od toga“.

Na ovogodišnjem festivalu, kao i na svetskoj sceni prošle godine, upadljivo dominiraju psihološke drame i filmovi koji nisu u kategoriji akcije, trilera, ili blokbastera. Pošto i sami režirate uglavnom psihološke drame, od kojih je prošlogodišnji Black Swan bio izuzetno popularan, da li mislite da se ova vrsta umetnosti vraća na velika vrata i polako potiskuje isprazne akcione filmove?

„Još nisam pogledao filmove u ovogodišnjoj konkurenciji, tako da ne mogu da garantujem njihov uspeh, ali, pošto sam i sâm u neku ruku nezavistan režiser, svakako da sam oduševljen što vidim ovoliko drama u selekciji ove godine. Istina je da u poslednje vreme cvetaju filmovi čisto dramske prirode, naspram standardnih holivudskih ostvarenja. Presrećan sam što takvi filmovi uopšte dobijaju sredstva da budu snimljeni, ali, verujte mi, svima koji učestvuju na takvim projektima i dalje je veoma teško. Uprkos nekim zapaženim ostvarenjima, flimovi takve sadržine najčešće nemaju prednost u odnosu na blokbastere i zato sam zahvalan što postoje manifestacije kao venecijanski festival, na kojima upravo takva ostvarenja mogu da dobiju pažnju koju zaslužuju. Venecija je spas za ozbiljne sinematografe“.

Kao režiser, kako posmatrate festivale i takmičenja i kako utiče na vas to što ste sada u žiriju?

„Pošto i sâm snimam filmove, teško mi je da govorim o pojmu konkurencije. Do sada sam učestvovao na više festivala, takođe sam osvajao nagrade, ali je činjenica da mi tako nešto nikada nije bio motiv za snimanje novog filma. Kada želim da napravim nešto, ne razmišljam o tome da li ću zbog toga osvojiti neku nagradu. Festivali su dobri za filmove, jer im to dođe kao odskočna daska, naročito ovde u Veneciji, pošto je ceo svet prisutan i čeka da objavi mišljenje o vašem filmu. Festivali su takođe dobri jer na njima stvarno možete da se posvetite nekom filmu. Sada kad sam u žiriju, imaću vremena da na miru pogledam sve filmove koji su u konkurenciji, i više puta ako treba, a potom odlučim šta mislim o njima, posebno i grupno. Festivalske premijere su odlična stvar, pošto film svi gledaju po prvi put, niko ne zna ništa ni o čemu i ne postoje mišljenja ljudi koji su film gledali pre vas i koji bi mogli da imaju uticaja na vaše utiske. Ovde je sve čisto“.

Da li poznajete ostale članove žirija, imate li ideju kako ćete funkcionisati kao celina?

„Naravno, imao sam priliku da se upoznam sa svima, svi se već neko vreme spremamo za ovaj izazov. Neće tu biti neke posebne filozofije, svi smo popričali međusobno da bismo shvatili kakva je čija percepcija filmske umetnosti, tako da svi negde znamo ko šta želi da vidi i čemu se nada. Sada nam samo preostaje da pogledamo filmove i potom razmenimo utiske i vidimo na čemu smo“.

Već ste triput bili u Veneciji, uvek kao režiser, i tada ste imali priliku da na sopstvenoj koži osetite kako je to kada su sve oči uprte u vas i svi sude o vašem radu. Kakav je osećaj sada kada vi sudite o tuđem radu?

„Uh, ne bih nikada upotrebio reč „suditi“, to zvuči toliko oštro. Nisam ovde da bih sudio o tome kakav je koji film, već da pokušam da spoznam šta su stvaraoci želeli da kažu u svojim delima. Pred nama su 23 filma, od kojih je svaki zanimljiv. Zato stvarno ne mogu da naglasim koliko volim Veneciju – ovde su samo ozbiljni filmovi i ozbiljni ljudi. Venecija je u prošlosti bila i divna i surova prema meni, ali na ovakvim manifestacijama se najbolje razvija karakter umetnika“.