Prošlost, današnjost, budućnost

Roterdam, petak 29. januar 2010 godine.

Drugo izdanje festivala koje samostalno vodi sadašnji direktor Rutger Volfson koristi reformisanu programsku strukturu prethodnih izdanja uz zadržavanje najboljih rešenja njegovih prethodnika, selektora i direktora Sajmona Filda i Sandre Den Hamer.

Najpreciznije je ovaj festival opisati rečima, što valja pravimo još bolje i lepše za manje pare!

Većina posetilaca filmskih festivala zanemaruje jednu od najvažnijih festivalskih funkcija, stalno podsećanje na filmove koji su zanemareni,, u nekom trenutku izgubljeni ili zapostavljeni slučajnošću istorije.

Jedan od najpopularnijih potprograma na roterdamskom festivalu je oduvek bio Bioskop: Ponovo osvojen. U reformisanoj strukturi ovogodišnjeg festivalskog programa, slike osvojenog bioskopa ogledaju se u više potprograma, pre svega kroz ovogodišnju selekciju pod imenom Signali: Povratak u budućnost.

U trenutku kada film Avatar Džejmsa Kamerona ruši sve rekorde koje je uspostavio prethodnim filmom Titanik, zgodno podsećanje na prvobitni prodor 3D tehnologije u 2D svet filma izvedeno je prikazivanjem Pozovi M radi ubistva, Alfreda Hičkoka.

Najavljivačica festivala nije mogla da odoli pokušaju lake šale pa je najava projekcije počela rečima:“Dame i gospodo dobrodošli na projekciju Avatara!“

U okviru ovog potprograma nalaze se filmovi Dejvida Kronrnberga Videodrom, Cui Harka Dangerous Encounters: 1st Kind rani autobiografski film Majkla Almerejde Another Girl Another Planet snimljen na ranom digitalnom formatu Pixelvision kao i notorni Nekromantik 1.

Ciljo ovog potprograma je da kroz nekoliko kurioziteta ili ekstremnih kult filmova publici pokaže, šta je film bio, šta je mogao da bude i šta može biti.

Za umetnost koja je nastala u XIX veku, a ceo XX provela u borbi za ravnopravan tretman sa pozorištem, muzikom slikarstvom i literaturom, ovo ipak nije mala stvar. Stavljeni u kontekst jednog ogromnog međunarodnog festivala ovi naizgled čudni filmovi pomažu isticanje glavnog i takmičarskog programa kao svesnog napora da se publika istovremeno zabavi i obrazuje, jer po rečima direktora festivala, Rutgera Volfsona, jako je teško organizovati kvalitetnu distribuciju filmovima koje roterdamski festival pokušava da promoviše.

Digitalna revolucija koja se nije desila, kako to kaže danski režiser Nikolas Vinding Refn trebala bi da reši upravo to usko grlo distribucije kvalitetnih umetničkih filmova.

Za posetioce festivala koji su preživeli petak veče u Hotelu Central, stecištu tvrdokornih filmofila i ljubitelja noćnog provoda, surovi i hladni Refnov film Vallhala Rising bio je lek za buđenje.

Refnov meditativni esej o grupi vikinga čiji pokušaj krstaškog pohoda do Jerusalima završava spektakularnim pokoljem na obali novog sveta, definitivno je najbolji film drugog dana festivala a ovaj mladi režiser zaslužuje mnogo više uspeha i pohvala od izvikanog mu zemljaka čiji loši filmovi dovode pojedine kritičare na ivicu histerije.

Ko ima oči neka gleda...