Vodimo vas u bioskop: Maks Pejn

Maks Pejn je svojeglavi policajac – mitski antiheroj – odlučan u težnji da pohvata sve one koji su odgovorni za brutalno ubistvo njegove porodice i partnera. Željnog osvete, njegova opsesivna istraga vodi ga na košmarno putovanje u mračno podzemlje. Kako se misterija produbljuje, Maks je prisiljen da se bori protiv neprijatelja koji prevazilaze prirodni svet i da se suočiava sa nezamislivom izdajom.

Mark Valberg (Dvostruka igra) glumi Maksa Pejna, čoveka koji malo poštuje pravila – i nema šta da izgubi – i koji istražuje niz misterioznih ubistava koja bi mogla biti povezana sa smrću njegove supruge i deteta. Ali postoje moćne sile, stvarne i one van granica mašte, koje žele da neverovatnu istinu zadrže skrivenom – i da Maksa zauvek ućutkaju.

Valbergu se u filmu "Maks Pejn" pridružuju Mila Kunis kao Mona Saks, prelepa ruska mafijašica i ubica; Olga Kurilenko (koja glumi u novom filmu o Džejmsu Bondu "Zrno utehe") kao Nataša, Monina mlađa sestra željna uzbuđenja; Kris “Ludakris” Bridžis kao Detektiv Džim Bravura; i Bo Bridžis kao Maksov mentor, B.B.

Film "Maks Pejn" je režirao Džon Mur (Predskazanje, Iza neprijateljskih linija) po scenariju mladog Boa Torna.

Svoj novi film reditelj Džon Mur je zamislio kao neo noar akcioni triler koji balansira na ivici između stvarnog i nestvarnog. A Mur, talentovani vizuelni stilista, trebalo bi da zna. Njegovo korišćenje subjektivnog kadra u filmu – čime nas stavlja direktno u Maksov svet i njegovu glavu, kao i korišćenjem najsavremenijih "slow-motion" kamera – baca publiku, zajedno sa Maksom, na uzbudljivo putovanje puno akcije, uzbuđenja i nadrealnih prizora.

Ali, mnogo pre ovoga, još 2001. pojavila se video igra “Maks Pejn” ; nastavak, “Maks Pejn 2: Pad Maksa Pejna”, usledila je 2003. godine. Kritičari i obožavaoci hvalili su stilizovanu koreografiju i filmičnost igre; mračne, uzbudljive scene i usporene obračune pištoljima koji su odavali atmosferu stripa sa uticajima film noara. Malo koja igra se dobro prebaci na veliki ekran, ali od samog početka je izgledalo da je priči o prekaljenom policajcu željnom osvete suđeno da postane film.

Producent Džuli Jorn kaže: “Video igru ‘Max Payne’ razvili su ljudi koji su zaljubljenici u film. Od fotografije u stilu noara do likova i dijaloga, igra je bila pod velikim uticajem filma i čitav materijal je prevazišao tipično igračko iskustvo.”

Ipak, autori su se suočili sa velikim izazovima u ekranizaciji ove igre. “Pomislili biste da će proces adaptacije biti vrlo prost kada postoji tako jasna priča i osnova,” kaže Jornova. “Ali kada se udubite, shvatite da morate naći način da film učinite drugačijim od igre, a da i dalje ispoštujete njen jedinstveni stil i duh.”



Autori i studio su pregledali stotine verzija priče dok se nije pojavio scenarista debitant Bo Torn sa verzijom koja se dopala svima. “Bo je pronašao način da prenese jako mnogo teksture,” objašnjava Jornova. “Ne samo da je dočarao emotivni pad glavnog lika, već je stvorio svet iluzija i senki – nešto natprirodno što nikada nije bilo deo originala.”

Fantastini elementi koje je dodao Torn uključuju krilatog demona koji preti Maksu, a drugima donosi nezamislivu sudbinu. Inspirisan nordijskom mitologijom, demon Valkira – isceren, sa usnama povučenim iznad uvijenih očnjaka, crveno sjajnih očiju – predstavlja važan trag u Maksovoj potrazi za onima koji su mu uništili porodicu. Kroz čitavu priču, demon – ili njegovi elementi – prepliću se sa radnjom: čujemo gromovite udare ogromnih krila i vidimo samo krajičak para krila skoro izgubljenih u senci. Krilati demon je ikonička slika, i autori filma su kreirali i druge važne vizuelne elemente u vezi sa Valkirom. Takva su, na primer, tetovirana krila kakva imaju neki od ključnih likova.

Koristeći materijal iz igre – isečene scene i scenario – kao odskočnu dasku, Torn je krenuo u osmišljavanje osnove za film. “Igra je vrlo vizuelno filmična, ali je potrebno osam do dvanaest sati da bi se savladala, tako da je bilo previše materijala i informacija za jedan film,” objašnjava Torn. “Pokušao sam da saznam sve o igri i onda pokušao da nađem način da to pojednostavim i usmerim. Izazov je bio u tome da se ostane veran originalnom materijalu, ali da se u isto vreme unapredi i od toga načini uzbudljivi triler.”

Sa Tornom na pisanju scenarija, studio se obratio reditelju Džonu Muru, poznatom po specifičnom vizuelnom stilu iz svoja prethodna tri filma. Mur je blisko sarađivao sa Tornom i producentima u uobličavanju scenarija.

Mur poredi proces adaptiranja igre u film sa uzimanjem kontrola od igrača pri čemu mu kažete da se zavali i prepusti sve autorima filma. Korišćenje subjektivnog kadra je važan element u kreiranju filmskog iskustva za pamćenje. “Morate publici dati nešto zaista uzbudljivo – i dosetili smo se da je pravi način za to korišćenje subjektivnog kadra – praktično do besvesti – čime imate osećaj da ste vi Maks Pejn,” kaže Mur.

Da bi pojačao intenzitet i stilizaciju akcije, Mur je upotrebio specijalni sistem kamere pod nazivom Fantom. “To je u suštini digitalni hard disk koji može da snimi i do hiljadu frejmova u sekundi,” objašnjava Mur. “Nisam želeo da imitiram slow-motion stil Džona Vua, niti onaj braće Vakovski iz filma "Matriks", tako da smo smislili sopstvenu tehniku sa ovim novim sistemom. Mislim da smo dobili uzbudljive rezultate.”



Murov vizuelni stil pojačava mešavinu priče o osveti, uznemirujućih natprirodnih elemenata, i misterije. U isto vreme, insistirao je da film ima realističnu emotivnu bazu, što se odnosi pre svega na Maksovu potragu za ubicom svoje supruge i deteta. Njega i njegovo putovanje definiše ovaj traumatični događaj.

S tim u vezi, glumac koji igra Maksa morao bi da prenese žestinu svog lika, ali da u isto vreme bude pristupačan publici na emotivnom nivou. Uloga je bila kao stvorena za Marka Volberga. “Mark je ušao u priču vrlo posvećen svom liku,” kaže Jornova. “On je sjajan glumac, ali i otac koji voli svoju porodicu, i zaista je bio u stanju da se uhvati u koštac sa tim besom u liku.”

Radujući se zbog Maksove fizičke aktivnosti, Volberg je bio vrlo voljan da istakne i emotivne nijanse lika. “Maks je jedna od najkompleksnijih uloga koje sam ikada igrao,” kaže glumac. “To je odrastao, prefinjen i složen lik. Sve što on radi gonjeno je emocijama. Mi saznajemo da je Maks, koji je sada istrošen čovek, nekada imao sjajan život. Imao je divnu suprugu i dete, a oboje su mu oduzeti. Sada on više ne vidi mnogo nade za sebe niti za svet – na neki način odustaje od nade i od čovečanstva.

Mila Kunis glumi Monu Saks, prelepu rusku mafijašicu, koja se udružuje sa Maksom Pejnom kako bi osvetila smrt svoje sestre. Uloga je zahtevala glumicu koja je u stanju da bude žestoka – da bi mogla da bude na ravnoj nozi sa Maksom Pejnom i da to bude uverljivo. Angažovanje Kunisove bilo je neočekivano, jer je ona najpoznatija po komičnim ulogama kao što su one u seriji "Vesele sedamdesete" i u filmu "Forgetting Sarah Marshall".

Mur kaže, “Mila nije bila očigledan izbor, ali joj jako dobro stoji lik Mone. Ona i Mark imali su sjajnu hemiju. Trebao nam je neko ko ne bi bio samo Maksov pratilac. Mislim da je Mila sasvim uspela u tome.”

Za Kunisovu, ova uloga je predstavljala priliku da istraži nove glumačke teritorije. “Uvek sam želela da budem u akcionom filmu; Jedan strana mene obožava da bije,” kaže ona smejući se. “Mona je žestoka i vatrena i ne dopušta da padne u drugi plan. Rekla bih da su ona i Maks vrlo slični.”

Kunisova, koja potiče iz Rusije, pokazala je svoje jezičko umeće u sceni sa sestrom Natašom, koju glumi Olga Kurilenko, još jedan ruski emigrant. Kurilenkova, koja glumi uz Denijela Krega u novom filmu o Džejmsu Bondu "Zrno utehe", i Kunisova odrasle su u susednim gradovima, ali se nikad nisu srele, dok se nisu pojavile na setu filma "Maks Pejn".

Nataša Kurilenkove je fatalna žena u klasičnom smislu reči. Upoznaje Maksa na jednoj zabavi i odmah oseti privlačnost. Ali, njena lepota i zavodljivi šarm ne deluju na Maksa, kojeg Nataša zanima samo zbog infromacije koju mu može dati, a koja mu može pomoći u potrazi. Kada Natašu ubiju pošto je napustila Maksov stan – i on postane glavni osumnjičeni – njegova misija se dodatno komplikuje. A upravo putem svojih susreta sa Natašom Maks ukršta put sa Monom.

Maksu u prolaženju kroz mrežu intriga, misterije, nasilja i natprirodnog užasa pomaže B.B. Hensli, bivši policajac i Maksov mentor. B.B. sada vodi obezbeđenje velike farmaceutske kompanije "Aesir". Tu ulogu tumači glumački veteran Bo Bridžis čija karijera traje već više od četiri decenije.

“Lik B.B. Henslija je od vitalnog značaja za ovu priču i Bo ga čini uverljivim,” kaže Mur. Ali, ima mnogo više kod njegovog lika nego što se vidi na prvi pogled. Ciljajući na kompleksnost lika, Mur dodaje: “Bilo je sjajno što smo uspeli da dobijemo Boa da glumi B.B.-a, jednog od najboljih likova za preokret poslednjih godina.”

Bridžis kaže da je odmah razumeo lik. “B.B. nosi masku. Nikada niste sigurni koje zapravo ta osoba, da li je dobar ili loš. Stil ovog filma je vrlo misteriozan; ima preokreta i iznenadnih promena u likovima. To je sjajno za jednog glumca.”

Još jedan lik koji iznenađuje jeste agent Unutrašnjih poslova Džim Bravura, ozbiljan zvaničnik koji se lično zainteresuje za Maksov slučaj. Glumi ga čuvena hip-hop zvezda Kris “Ludacris” Bridžis. “Bravura je jedina osoba u filmu za koju imate osećaj da zna šta se dešava,” kaže Bridžis. “On zna da postoji priča iza Maksovih postupaka, i odlučio je da otkrije istinu. Ljudi iz Unutrašnjih poslova nisu uvek najsimpatičniji. Pokušao sam da Bravura izgleda kao da se uklapa u taj svet, ali da istovremeno zaslužuje poštovanje. Mislim da on i Maks imaju neki prećutni odnos u kome prilično razumeju jedan drugoga."