Direktor muzeja Aušvic: Stanje gore nego pred Drugi svetski rat

Sa stanovišta morala, stanje u svetu danas je gore nego što je bilo uoči Drugog svetskog rata, ocenio je direktor Državnog muzeja Aušvic Birkenau Pjotr Civinski.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Evropa i svet suočavaju se sa ponovnim rađanjem populizma i sa govorom mržnje, antisemitizmom, ksenofobijom i izbegavanjem odgovornosti, rekao je Civinski i naglasio da je to istorijsko mesto dokaz dokle može da dovede ljudska mržnja i izostanak reakcije na zlo.

"Svedočimo o ponovnom rađanju najgorih vrsta populizma i ksenofobije.. i to jako uznemiruje", rekao je novinarima Civinski, koji je od 2006. direktor muzeja u poljskom gradu Osvjenćim.

Upravo je Aušvic "dokaz do čega može da dovede mržnja", naglasio je Civinski ovog vikenda na međunarodnom seminaru za novinare, i istakao da muzej "pokušava da prikaže mehanizam zla koje se ovde dogodilo kako bi se ljudi podstakli da razmisle i analiziraju svoju odgovornost danas", prenosi "index.hr".

On objašnjava da se u vreme rata, pomaganje Jevrejima kažnjavalo smrću, a informacije su se sporo širile.

"Danas znamo sve i to u realnom vremenu. Nismo u ratu. A u smislu pomoći ne događa se mnogo više nego onda", kazao je Civinski.

Muzej je od 2001. do 2016. ostvario veliki porast u broju posetilaca od kojih najviše ima mladih koji dolaze u obilazak u okviru obrazovnih programa.

Godine 2001. posetilaca je bilo nešto manje od pola miliona, a letos nešto više od dva miliona.

Od 14. juna 1940, kada je prva grupa od 728 poljskih političkih zatvorenika dovezena u logor, do njegovog oslobođenja 27. januara 1945, u Aušvic je deportovano 1,3 miliona ljudi, među njima 1,1 milion Jevreja, kojih ih je stradalo više od milion, a najviše iz Mađarske i Poljske.

Ukupno je u holokaustu ubijeno šest miliona Jevreja.

Cilj fondacije bio je prikupljanje 120 miliona evra za konzervatorske radove, a danas joj nedostaje još osam miliona nakon što je svoj doprinos dalo 36 država i privatnih donatora.

Najviše je, kako se navodi, dala Nemačka - 60 miliona evra, SAD 15, Poljska 10, te između 5 miliona i milion evra Francuska, Austrija, Velika Britanija, Švajcarska, Italija, Izrael i Rusija.

Među privatnim donatorima nalazi se i Fondacija Stivena Spilberga, redatelja poznatog filma o holokaustu "Šindlerova lista".

Konzervatorskim radovima potrebno je sačuvati, između ostalog, 45 ciglenih baraka, 22 drvene, 21 malu i šest velikih osmatračnica, 3.800 kovčega, 110.000 cipela i 4.500 umetničkih dela, kao i konzerve u kojima je bio otrovni plin ciklon B i 390 komada prugaste odeće.

Osnovna ideja konzervatorskih radova jeste očuvanje potpune autenticenosti mesta, pa su oni veoma skupi.

Plan je pored toga da se utemelji novi edukativni centar, novi centar za posetoce i novi izložbeni centar.

Kada se radi o izložbenom centru, ideja je da se posetoci pri ulasku ne vraćaju u prošlost, nego da im se ukaže na glavna pitanja koja ljudski rod sebi treba da postavi danas.

Potrebno je pokazati kako je prvo postojala velika frustracija, na koju su se nadogradili propaganda i populizam, a nakon toga se prikazao neprijatelj i počelo je istrebljenje.

Ima, navodi se, i onih koji poriču priče o holokaustu, a njima muzej nudi pregršt argumenata onoga što se u Aušvicu događalo.

Prati B92 na Viberu

Ostalo

"Beograd je kao Vavilonska kula"

Tragedija je uvek glasna, zlo pobedjuje sa velikim praskom, ali dobro i kada pobedi to se dešava u tišini, kazao je danas proslavljeni nemački pisac Vladimir Kaminer u okviru programa Sajma knjiga.

Ostalo ponedeljak 23.10. 19:47 Komentara: 0

"Bila bi šteta da Srbi i Hrvati razgovaraju uz prevodioca"

Austrijski esejista Karl Markus Gaus, koji će otvoriti 62. Beogradski međunarodni sajam knjiga u ime četiri zemlje nemačkog govornog područja, kaže da je važno insistirati na značaju i dostojanstvu vlastitog jezika, ali isto tako ne treba vlastiti jezik veštački razgraničavati od drugih

Ostalo utorak 17.10. 14:51 Komentara: 3
strana 1 od 768 idi na stranu