"Kulturu ne može više da finansira samo država"

Kulturu ne može više da finansira samo država, kaže za današnju "Politiku" ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Izvor: Tanjug
Podeli

Foto: lucianf / Flickr.com

Govoreći o strategiji kulture, ministar kaže da ne bi bilo dobro da ministri posmatraju strateška pitanja po svom nahođenju.

"Strategija obuhvata čitav niz tema oko kojih mora postojati saglasnost. Teme strategije moraju biti: kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, definisanje kulturnog prostora i jezgra, identitetska pitanja, zakonodavna aktivnost, razvoj publike i veće učešće nevladinog sektora, zaštita kultura nacionalnih manjina. Teme su poznate, pitanje je kako ih ispuniti sadržajem, odlučnim namerama i održivošću", kaže ministar Vukosavljević.

On dodaje da je nacrt strategije dostavljen Nacionalnom savetu iako mu je mandat istekao još polovinom 2016., a u toku je složena procedura izbora novog sastava.

Ministarstvo je predložilo četiri člana, a od ostalih predlagača dobili smo imena njihovih kandidata, kaže on.

Na pitanje šta je bilo sa prethodnim strategijama koje su zavrišile u fioci, ministar kaže da nije upoznat s detaljima i dodaje da možda nije bilo dovoljno energije ili političke spremnosti da se s njima izađe u javnost.

Komentarišući da se u predloženoj strategii prepoznaje potreba depolitizacije zapošljavanja u kulturi, Vukosavljević kaže da je to bitno strateško opredeljenje, ali i da postoje istaknuti stručnjaci u raznim oblastima koji su i politički aktivni.

Odgovarajući na to da se, pošto Ministarstvo finansira i sufinansira projekte u kulturi preko komisija, postavlja pitanje ko bira članove komisija i po kojim kriterijumima, on kaže da članove komisija imenuje Ministarstvo, a biraju se iz redova istaknutih stručnjaka za izvesnu oblast.

"To nisu stalne komisije, menjaju se iz godine u godinu i autonomne su u odlučivanju", navodi ministar.

Komentarišući pitanje da se u novoj strategiji šire pitanje samostalnih umetnika i njihovog položaja uzgred pominje, ministar kaže da se ne bi složio da je "uzgred" pomenuto i da država i te kako pomaže samostalnim umetnicima, plaćanjem socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kao i da je povremeno kašnjenje u tome otklonjiv problem.

"Tu postoji okolnost da se status umetnika stiče preko umetničkih udruženja. Status umetnika se stiče tako što ispunite neke esnafske kriterijume, da ste završili umetnički fakultet i da ste imali samostalni nastup ili objavili delo. Tu su umetnici s razlogom povlašćeni u odnosu na druge profesije", navodi on.

Na konstataciju da je socijalni položaj umetnika izuzetno težak i da veliki broj živi u nemaštini, ministar odgovara da oduvek umetnici dele sudbinu društva u kojem stvaraju.

"Neki žive bolje, neki lošije, ali je vaša ocena svakako preterana", kaže on.

Na pitanje da se u strategiji podstiče tržišni model kulture, i da se govori o razvoju kulturne industrije, o privatizaciji, Vukosavljević navodi da se ne podstiče svuda:

"U nekim oblastima se upućuje na logiku koja postoji u EU i u savremenom svetu. To je tek deo strategije. Dakle reći da je strategija posvećena tržišnom modelu kulture nije tačno. Ali činjenica je i da se društveni modeli u svetu menjaju. Liberalizacija tržista i odnosa u svim sferama dovodi do slabosti ranijeg modela u kojem država može da finansira svaki vid kulturnih aktivnosti."

Nema državnog budžeta koji može to da izdrži, ističe ona. "Modeli su, globalno gledano, različiti od SAD, gde ne postoji ministarstvo kulture ni pozorišta koja su finansirana iz budžeta, do modela u Kini, ili nekim drugim zemljama, u kojima rad ustanova kulture velikim delom finansira država", dodao je ministar.

Na pitanje koji model zastupa, ministar odgovara da ne zastupa nijedan poseban model, osim onog za koji se ispostavi da je najprilagođeniji našim srpskim okvirima i mogućnostima.

"Nije moguća politika direktnog preuzimanja gotovih modela. Kulturu ne može više da finansira samo država. Takav model ne postoji", navodi ministar.

Prati B92 na Viberu

Ostalo

Mario Vargas Ljosa: Izrael je postao kolonizatorska zemlja

Vargas Ljosa jednim delom može da zahvali emocionalno distanciranom ocu, kog uopšte nije bilo u prvih 10 godina njegovog života, na tome što je skupio hrabrosti da piše (nakon razvoda braka njegovih roditelja, posramljena majčina porodica lagala je dečaka da mu je otac umro). Kad se konačno pojavio sina je uglavnom kinjio, zastrašivao i unosio mu teskobu.

Ostalo ponedeljak 19.06. 21:42 Komentara: 13

Sećanje na velikane koji su zadužili srpsku avijaciju

Nakon otkrivanja biste u Palmotićevoj ulici, najvećem sprskom avijatičaru 20. veka, Tadiji Sondermajeru, kao i osnivaču Aero kluba Srbije Arčibaldu Rajsu, danas su otkrivene spomen ploča na ulazu zgrade u Uzun Mirkovoj četiri u kojoj se nalaze prostorije Aerokluba.

Ostalo subota 17.06. 19:52 Komentara: 0
strana 1 od 754 idi na stranu